Južni Karpati predstavljaju verovatno najlepši deo Karpata, a masiv Faragaš, dužine oko 50 km, je skriveni biser Rumunije. Sa brojnim vrhovima preko 2000m, preko 50 jezera, nepreglednim šumama predstavlja idealno mesto za sve zaljubljenike u prirodu, planinare i skijaše. Ukoliko se malo potrudite, otkriće vam svoje čari, idilične poglede sa vrhova, prastare mistične priče i legende. Rumunija ne prestaje da me zadivljuje lepotom svoje prirode, otkriva se uvek nova, nepregledna…i veoma dostupna.
U petak 10.7.2015. u popodnevnim satima, krenuli smo put Rumunije i Karpata. Cilj je bio najviši vrh Rumunije, Moldoveanu (2544m). Granicu smo prešli na graničnom prelazu Vatin i kroz Rumuniju se vozili cele noći. Do mesta Sambata de Jos stižemo u subotu 11.7.2015., oko 3 sata izjutra. Odspavali smo oko dva sata u kolima a zatim nastavili ka Sambata de Sus, koje je i poslednja tačka dokle se može doći kolima. Jutro je poprilično hladno. Sa svim stvarima nastavljamo kroz predivnu četinarsku šumu, pored nebrojenih i vodom prebogatih potoka. Ovaj deo Rumunije je najbogatiji vodom. Sa svih strana nešto curi, obrušava se, kaplje, curka… Za sat vremena stižemo do planinarskog doma, Cabana Sambata, na 1401 mnv.
Dom je smešten u dolini između vrhova i prilično je skroman. Iako nismo imali rezervaciju, dobijamo sobu. Ostavljamo vreće za spavanje i višak stvari i krećemo na uspon. Realativno brzo, za dva sata smo izašli na greben, na oko 2000m. I tada shvatamo zašto se kaže da je uspon na Moldoveanu veoma težak. Tek što se popnemo se na neki vrh na grebenu visine preko 2000 metara, sledi spuštanje i gubitak visine od par stotina metara u kotlinu, pa zatim opet uspon na sledeći vrh. I tako šest puta u jednom smeru. Jedanaest puta, tamo i natrag. To konstantno uspinjanje, a zatim gubitak visine utiče, ne samo fizički, već i psihički. Čini se da nikad nema kraja. Ali, svaki napor ima i svoju nagradu. Otvaraju se neverovatni pogledi na venac Karpata, desetinama kilometara pravcem zapad-istok. Sve blista od nebrojenih vrhova, jezera, stoletnih šuma.
Nakon šest sati hoda jakim tempom, razvijamo zastavu PK Balkan na vrhu Moldoveanu. Pravimo pauzu od oko pola sata, fotografišemo se. Iako je leto, poprilično se razduvalo. Na vrhu je puno rumunskih planinara. Uglavnom su došli drugim, kraćim i lakšim smerovima. Putem kojim smo mi došli retko koga srećemo. U povratku pauzu ne pravimo, te za pet sati stižemo u dom, prilično umorni. U toku gore-doliranja prešli smo 21km, sa usponom od preko 2200metara. Ispeli smo vrhove Slanina (2268mnv), Galasescu Mic(2398mnv), Galasescu Mare (2470 mnv), Galbenele (2436mnv), Hartopul Ursulul (2454mnv), Visitea Mare (2524) i naravno, Moldoveanu (2544mnv).
Večeramo i gotovo momentalno tonemo u san.
U nedelju, 12.7.2015. ustajemo u 5:30. Pakujemo stvari i spuštamo se u dolinu. Nikome se ne napušta ova lepota, i ne ide kući…ali, planiramo uskoro ponovo da dođemo.
Obilazimo Manastir, Brancoveanu. Podignut je 1657.godine i izgleda veličanstveno i raskošno. Velika je Svetinja, ne samo ovog dela, već čitave Rumunije. Ogroman broj hodočasnika pristiže već od ranih jutarnjih sati, automobilima, kombijima i autobusima.
Nastavljamo vožnju ka mestu Bran, gde se nalazi istoimeni zamak. Poznat je po tome što je ovde boravio Vlad Cepeš, poznatiji kao Drakula. Samo mestašce Bran je toliko lepo uređeno, sa ogromnim brojem pansiona, restorančića, prodavnica suvenira, cveća i zelenila, tako da imam osećaj da se nalazim negde u Alpima, a ne u Rumuniji. Mada, ovaj deo Rumunije se i zove, Transilvanijski Alpi…Zahvaljujući Drakuli, i priči o vampirima, turizam cveta. Turista iz celog sveta, ne zna im se broj…u redu za ulaznicu proveli smo oko pola sata. Inače, zamak Bran podigli su Tevtonski vitezovi u trinaestom veku. Smešten je na steni i dominira čitavim krajem, a pogled na zamak iz daleka , kao i sa vrha zamka, spektakularan je.
Nakon Brana, odlazimo da obiđemo grad Brašov. Podignut je u trinaestom veku i ima šmek starih centralnoevropskih gradova, Krakova, Bratislave…Pre nekoliko godina proglašen je za evropski prestonicu kulture. Nismo imali puno vremena, te smo obišli glavne znamenitosti, trg Piata, gradsku većnicu (podignitu 1420. godine), Crnu Katedralu (najveća gotička građevina u ovom delu Evrope)…a našli smo vremena i da malko zavirimo po prodavnicama planinarske opreme…
Grad je pun turista, zrači energijom i rado bi ovde ostali i nekoliko dana..Ali, valja putovati natrag, Beograd je daleko…Opet celonoćna vožnja, sveukupno 1300km u oba smera…U Beograd stićemo oko dva izjutra. Par sati spavanja, pa na posao.
Vikend prebogat sadržajima, teško da je moglo još nesto da stane. A Moldoveanu je opravdao očekivanja, pa i daleko preko toga. U pripremama za ekspedicije za visoke planine, često idemo na Rtanj koji prelazimo dva puta u danu. Medjutim i Moldovianu itekako može da posluži za trening, osobito u zimskim uslovima. Veoma naporna tura koju preporučujem samo planinarima sa dobrom kondicijom. Ali oni koji izađu na ovaj vrh, biće bogato nagrađeni za sav trud.
Tekst i foto: Vuk Tubić, PK Balkan