Penjanje u Karakorum | Steve Swenson

Penjač i pisac Steve Swenson predstavio je svoje beleške za knjigu koje su nastajale tokom 37 godina istraživanja Karakoruma…

Područje Karakoruma je grupa oštrih, izrazito visokih i veoma negostoljubivih planina u Južnoj Aziji, na tromeđi Indije, Pakistana i Kine. Prema Barryju Blanchardu, „Karakoram je najveličanstveniji planinski venac na Zemlji, prvo i poslednje značenje reči Planina”. Venac pokriva regiju od 77.000 km2 i na njemu se nalaze četiri od četrnaest svetskih džinova viših od 8.000 metara, uključujući K2 (8.611 metara). Tokom proteklih trideset i sedam godina, bio sam na sedamnaest ekspedicija u ovom delu sveta.

Karakorum se nalazi u geografskoj regiji Kašmir, koja je okosnica spora između tri susedne zemlje. Sukob oko ovog regiona ima tragične posledice za stanovnike, ali je stvorio i „političku divljinu” u ogromnim područjima Karakorama zbog ograničenog pristupa. Do sada su svi giganti od 8.000 metara bili popeti više puta, ali je većina vrhova od 7.000 metara tek „načeta” i na desetak njih je još uvek nije stupila ljudska noga. U masivu postoje stotine vrhova visokih oko 6.000 metara – verovatno najveća koncentracija nedirnutih visokih planina na svetu.

Nakon što sam išao na Mount Everest 1994. godine, primetio sam da je za mnoge penjače motiv da ispenju koliko je god moguće vrhova preko 8.000 metara. Za mene je bilo zabavno penjati sa partnerima koji su, baš kao i ja, verovali da planinarenje i alpinizam nisu namenjeni ostvarivanju zacrtanih ciljeva, već inspiracija za stalno traženje i istraživanje nepoznatog. Moj fokus se pomerio i tokom proteklih nekoliko decenija interesovao sam se za nove smeri ispenjanih vrhova ili „osvajanje” vrhova od 7.000 i 6.000 metara na Karakorumu koje do sada niko nije ni pokušao da ispenje.

Zapadniom Karakorumu se pristupa sa autoputa „Karakoram” (KKH) severno od Gilgita, gde prolazi kraj visova Batura Sar (7.795 m), Rakaposhi (7788m) i dolina Hispar i Šimšal – koje vode do najvećih vrhova. KKH prelazi preko sedla Kunjeraba u zapadnu Kinu, ali neke od ovih planina u blizini autoputa su zatvorene. Ova je posledica masivnog projekta izgradnje duž KKH-a koji su finansirali Kinezi kako bi povezali svoj sistem autoputeva sa pakistanskom lukom Gwadar na Indijskom okeanu.

Tokom godina najbolje sam upoznao Centralni Karakorum u Pakistanu, gde se nalaze svi vrhove duž glečera Baltoro – od Trango Towers do K2 i Gasherbrums. Putovanja na Baltoro bili su logistički komplikovani i skupi jer su dugotrajni pristupi vrhovima preko 8.000 m zahtevali angažovanje nosača. Ali ova regija Karakoruma takođe sadrži grupu Latok, a dalje istočno dolinu Hushe odakle se može doći do doline Charakusa i Nangmah. Putovanja po ovoj oblasti bila su jeftinija i jednostavnija, jer su pristupi mnogo kraći, a vrhovi su u rasponu od 6.000-7.000+.

Istočna ivica centralnog Karakoruma se graniči sa Actual Ground Position Line (AGPL) – neprijatnom mestu gde su pakistanske i indijske trupe suočene jedna s drugom u karaulama, od kojih su mnogi na preko 6.000 metara. Na obe strane AGPL postoji ograničena zona gde nije dozvoljeno penjanje. Od 2004. godine na AGPL-u su se pojavili prozori i Pakistanci su postepeno otvarali neke od ovih područja za penjače.

Istočni Karakorum je na indijskoj strani AGPL-a, a pristupa mu se od Delhija do Leha i džipom preko Kardung La. Glečer Siachen pruža pristup većini vrhova u istočnom Karakoramu, ali za većinu njih nije izdata ni jedna jedina dozvola najmanje par decenija. Međutim, dalje južno i istočno od ledenika leže Mamostong, Saser Kangri i Arganglas – grupe vrhova gde je dozvoljeno penjanje. Bio sam na Saser Kangri 2009. i 2011. godine, gde smo izveli prvi izlazak Saser Kangri II.

Odmah južno od Karakoruma, na južnoj strani reke Inda sedi Nanga Parbat (8.126 m), deveta najviša planina u svetu. Tehnički, Nanga Parbat nije deo Karakoruma jer se nalazi na južnoj strani Inda i predstavlja najzapadni vrh od 8.000 metara gotovo 2.500 kilometara dugačkog masiva Himalaja.

Sigurnosna pitanja predstavljaju veliku brigu za penjače i trekere zainteresovane za odlazak u pakistanski dio Karakoruma koji se nalazi u provinciji Gilgit-Baltistan (GB). Naime, moguće je ili leteti od Islamabada do Skardua ili Gilgita, ili pak ići autoputem KKH. Pre dolaska u Gilgit-Baltistan, treba biti na oprezu jer se putuje kroz plemenska područja u kojima „operišu” ekstremističke grupe. Možda je sigurnije sačekati let u Islamabadu, čak iako vam plan letenja ne ide na ruku.

Važno je shvatiti da je Pakistan pretežno sunitska muslimanska zemlja, a u GB-u gotovo svi su muslimani šiiti. Njihov konflikt, međutim, ne treba da vas opterećuje. Ovi ljudi iz Shije, izolovani planinama, verovatno su najgostoljubiviji ljudi koje sam ikada upoznao – poput Šerpi u Nepalu. Nakon dolaska u Gilgit-Baltistan, penjači i trekeri su potpuno bezbedni i mogu se potpuno posvetiti istraživanju.

Godine 2015. Graham Zimmerman i Scott Bennett su me odvukli na dobro poznato mesto, na prvi uspon na Changi Tower (6.500 m) i nastavili su da istražuju novu smer na K6 West.

Ja sam se vratio u Karakoram 2017. godine na drugom projektu, ali to je priča koja treba nastaviti.

  

Reč-dve o…

Stiv Swenson planinari duže od 45 godina. Ispenjao je K2 i Everest bez kiseonika. Živi u Sijetlu, Vašingtonu i Canmoreu, Alberti sa suprugom Ann, gde se penju, on piše i bavi se dobrovoljnim radom. Uživao je u širokom spektru interesa, uključujući alpsko penjanje, penjanje leda, trčanje i sportsko penjanje. Ima dva odrasla sina – Larsa i Jeda.

Njegova nova knjiga, „Karakoram: Climbing Through the Kashmir Conflict”, sada je i može se naručiti od Mountaineer Books.
https://www.mountaineers.org/books/books/karakoram-climbing-through-the-kashmir-conflict

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *