Vysoké Tatry – Slovačka (VIDEO)

Vysoké Tatry su planinski lanac koji čini prirodnu granicu između Slovačke i Poljske. Sa Slovačke strane, postoji 17 vrhova preko 2.500 metara i mnogi atraktivni vrhovi za penjanje, koji su blizu te visine..

Prognoza je bila veoma loša za celu nedelju našeg boravka u Slovačkoj. Najavljene su bile velike količine kiše, a za drugi vikend i sneg preko 2.000 metara. Ne mogu da kažem da je prognoza bila potpuno promašena, već da smo imali puno sreće. Nekako se sve otvaralo pred nama iz dana u dan, dok je kiša padala na nekim delovima gde tada nismo planirali da hodamo. Za ljude koji nisu nikad bili na ovim planinama sledi jedna zanimljiva informacija. Na puno mesta, obično na početku staza ka vrhovima, nalaze se čudni prizori devastirane šume i polomljenih stabala. U jesen 2004. godine ovim predelom protutnjao tornado velike razorne snage, nesvakidašnja pojava za ovaj deo sveta i porušio 10.000 hektara stoletnih šuma. Neki delovi se tek sad raščišćavaju, a procena je da će trebati još deset godina da se teren u potpunosti sanira, a da se podigne nova šuma, ko zna. Ja sam imao sreće, pa sam video kako je to izgledalo nekada, pre ove nesreće. Ipak nije sve uništeno. Prirodne lepote Slovačke privlači veliki broj ljudi celog sveta.

tatre-02

Dan I
Uspon na Kriváň (2.495 mnv)
Bili smo smešteni u selu Nova Lesna u podnožju Tatri. Ustali smo rano i krenuli prevozom ka Štrbskom plesu, tj. jezeru koje nam je bilo polazna tačka za nekoliko vrhova koje ćemo raditi u narednim danima. Staza kreće sa leve strane jezera, prvo zemljanom stazom kroz ostatke šume. Posle blažeg dela staze kreće nešto strmiji i stenoviti deo puta. Krećemo se preko kamenjara sačinjenog od velikih stena. Staza je jako dobro uređena, imate utisak kao da gazite po nekom golemom stepeništu i to nije jedina takva staza. Nakon Drugog svetskog rata, nemački ratni zarobljenici su, između ostalog, bili angažovani na uređenju planinaskih staza po Tatrama. Posle dve trećine pređene staze, kreće nešto zahtevniji i eksponiraniji deo, gde su vam ruke gotovo stalno uposlene. Posle nekog vremena pri izbijanju na mali plato se ukazuje vrh. Od te tačke ima do cilja ima još nekih pola sata hoda. Ovaj deo staze je isto strm i nije preporučljivo ići ovuda po kiši, jer su stene u obliku glatkih ploča. Od Štrbskog plesa do vrha treba hodati oko četiri sata. Kriváň ili „krivi vrh” nije najviši vrh u Slovačkoj, ali su ga Slovaci izabrali za svoj nacionalni simbol. To je najzapadniji vrh Tatri i celog masiva Karpata. Sa njega se pruža veličanstven pogled na doboke useke, provalije i velika gorska jezera u nastavku planinskog lanca ka istoku.

tatre-00

Dan II
Slovenský raj (800 – 1.270 mnv)
Ovo je jedini dan kada smo bili gotovo sigurni da nas kiša neće zaobići i dobro smo procenili, pa smo odlučili da ne penjemo neki konkretan vrh, već da dan iskoristimo za treking po Parku prirode „Slovenski raj”. Ovo mesto zaista nestvarne lepote nikako ne biste smeli da propustite. Park je dobio ime Slovenski raj, zato što su se u 12. veku, za vreme najezde Tatara na Evropu, u njemu krili Slovaci. U parku se nalazi veliki lavirint markiranih staza kroz klance, kanjone, potoke i vodopade. Potrebno je najmanje pet dana da se obiđe sve. Ja sam po sećanju sa prethodne boravke osmislio stazu koja je ustvari bila kombinacija nekoliko različitih markacija, tj. boja staza, a da se obuhvati što više atraktivnih delova. Kiša, koja se gotovo pretvorila u pljusak nam nije smetala čim smo zašli u šumu. Posle pola sata hoda, odmah kreće zanimivi deo staze. Stazu bih ukratko opisao kao via feratu za koju vam ne treba tehnička oprema. Ona je uglavno prolazila pored obale nabujale reke, dok su nepristupačni delovi bili obezbeđeni metalnim nogostupima i klinovima pričvršćenim u stenu i lancima i sajlama, gde se trebalo pomoći rukama. Ovaj deo staze se prelazi za dva sata. Zatim dolazi zanimljivi deo staze koji gotovo sve vreme ide preko plitkog potoka. Uglavnom se nađe neka stena, kamen ili deblo da bi se prešla neka prepreka, ali je svakako poželjno ići u nepromočivoj planinarskoj obući. Staza dolazi do velikog vodopada, pored koga se nalaze isto tako velike metalne merdevine. Slede još tri skoro ista takva vodopada i svi se savladavaju pomoću merdavina. Prva dva vodopada su visine oko 15 m, druga dva su nešto manja. Treba biti malo oprezniji kod prvog vodopada, jer su se rukohvati iznad vodopada prično rasklimali, a sve je klizavo, jer je voda svuda oko vas. Posle prelaska ovog dela dolazi se u Kláštorisko, deo parka gde se nalazi planinarski dom. Tu smo napravili pauzu, pa nastavili malo pitomijom stazom ka izlazu iz parka. Mogla se napraviti i neka druga kombinacija staza, ali nije bilo potrebe za nečim više od ovoga, jer kiša nije prestajala da pada svo vreme. Ukupno vreme hodanja ovog dana je bilo sedam sati.

tatre-07

Dan III
Kôprovský štít (2.363 mnv)
Trećeg dana smo odlučili da radimo Kôprovský štít. Imali smo izbor između njega ili Slavkovskog štita, za oba nismo imali dovoljno dana. Odlučili smo se za Kôprovský, jer je po karti trebalo hodati manje vremena, a sve to zbog lošeg vremena. Vremenska prognoza nas je baš opterećivala svako veče kada su se pravili dogovori za sutradan, možda i previše. Krenula je manja grupa, a to sam i očekivao. Dešavalo se ranijih godina kada smo na Tatre dolazili na osam ili devet dana, da ljudi penju vrhove svakog dana, a da u Slovenskom raju, koji je najlakši dan za hodanje, svi dobiju upalu mišića, jer zbog savladavanja raznih prepreka angažuju neke mišiće koje nisu godinama. Staza kreće sa Popradskog jezera, koje se nalazi na četiri kilometra od Štrbskog jezera, na nešto većoj visini. Prvi deo staze je dosadan, jer se sat vremena tabana po asvaltu, budući da automobili ne mogu da uđu u ovaj deo parka. Alternativa je krenuti sa Štrbskog jezera, izbeći asvalt, ali produžiti hodanje za sat vremena. Posle tog dela staza skreće levo u gustu šumu, pa preko staze kroz koju teče potok i tako sve do raskrsnice gde se put račva – levo za Kôprovský štít, a desno za Rysy, vrh koji ćemo penjati poslednjeg dana. Odatle staza kreće oštro na gore i sledi konstantni uspon u trajanju od sat i po – dva. Posle toga se izlazi na veliki plato, a ubrzo se pojavljuje veliko Hincovo jezero, najveće glečersko jezero na Tatrama. Zovu ga još i Hincovo more, jer kada je nevreme, kažu da su talasi toliko velii da podseća na more. Od Hincovog mora staza ponovo kreće strmo na gore u trajanju od oko pola sata do sledećeg platoa. Staza je uređena poput kamenih stapenica kao i za Krivan, do poslednjeg platoa. Tada kreće poslednji strmi uspon, ovaj put po glatkim stenama i odatle do vrha treba oko 45 minuta. Od Poporadskog plesa do vrha treba oko četiri sata hoda. Na vrhu nas je uhvatila ledena kiša i postalo je prilično klizavo. Pri ovakvom vremenu, potreban je oprez na tom gornjem delu staze.

tatre-03

Dan IV
Predne Solisko (2.093)
Staza kreće opet sa Štrbskog jezera. Imate dve opcije za uspon, a mi smo nažalost, opet zbog vremenske prognoze, odabrali kraću i mnogo manje atraktivnu stazu. Šteta, jer je, kako se kasnije ispostavilo, dan bio idealan. Prvi deo staze ide pored žičare, a posle sat vremena hoda, dolazi se do planinarskog doma Chata pod Soliskom. Odatle, strmije na gore kreće stenovita uređena staza i postrebno je još sat vremena hoda do vrha. Umesto ove staze, preporučujem da se krene od Štrbskog plesa Mlyničkom dolinom ka velikom vodopadu Skok. Kod vodopada je deo staze obezbeđen sajlom, te se penje na plato iznad vodopada. Posle toga se nastavlja treking istom dolinom i prolazi se pored još nekoliko gorskih jezera. Zatim se stiže do prevoja Bystre sedlo na visini od 2.314 m, koji je takođe obezbeđen sajlom i prelazi se levo u drugu Furkotsku dolinu. Staza zatim vodi nazad ka Štrbskom plesu ponovo prolazeći pored još nekoliko jezera. Pre silaska na jezero postoji putokaz na levo ka Chati pod Soliskom, pa se tek odatle ide na Solisko, ko želi, jer je ustvari Bystre sedlo najviša kota tog dana. Za celu ovi stazu treba oko sedam do osam sati hoda.

tatre-08

Dan V
Rysy (2.503 mnv)
Mnogi su se čuvali za ovaj dan jer se penje najviši vrh Poljske, a staza je lepa i atraktivna. Famozna prognoza nam više nije značila ništa, jer ostao nam je još samo ovaj dan na raspolaganju za penjanje. Kreće se od Popradskog jezera. Da budem precizniji, posle asfaltnog dela staze koji sam već pominjao kod uspona na Kôprovský štít se tek tada stiže na Popradsko jezero, pa dalje ide prava planinarska staza. Sledi deo do raskrsnice za Kôprovský štít i Rysy. Mi krećemo desno ka našem vrhu. Posle sat i po hodanja na gore, počinju malo atraktivniji delovi staze obezbeđeni lancima, klinovima i sajlama. Nije ništa preterano teško, jedino što se znaju stvoriti gužve na nekim tačkama, a ima bahatih ljudi, koji nemaju strpljenja da čekaju, pa treba biti oprezan da te neko ne potkači rancem. Na stazi za Rysy su posebna atrakcija nosači, ili kako ih mi zovemo „šerpasi”, koji na leđima nose terete od tačno 75 kg. Oni ove neverovatne terete nose uzbrdo na velikoj strmini i na taj način snabdevaju planinarski dom koji se nalazi na 2.250 metara. Sve se nosi na rukama, tj. leđima, od hrane, pića do onog šta će se ložiti gore. To je vrlo težak i opasan posao. Bio sam prisutan na jednom takmičenju, gde je svako mogao da se oproba da pokuša da nosi ovaj teret. Olakšavajuća okolnost je bila to što se išlo u krug oko planinarskog doma i po ravnom. Ljudi su padali na stazi posle par minuta, a neki nisu ni uspeli da ustanu sa teretom da krenu. Tu samo sreli i jednog našeg zemljaka, Slovaka iz Vojvodine, koji se jako obradovao kada je čuo odakle smo i koji radi taj posao već neke dve godine, kako kaže, za dobru platu. Posle nekog vremena se stiže do planinarskog doma Chata pod Rysmi. U domu je uvek vrlo živo i sve vrvi od planinara. Dom je dva puta odnela lavina, ako se ne varam 2002. i 2004. godine. Razmišljali su da ga podignu negde drugde, ali su ipak ostali tu. Za razliku od starog doma koji je ličio na staru konzervu, ovaj nov je vrlo moderan i opremljen solarnim pločama. Posle kratke pauze, krećemo ka sedlu iznad doma, a ubrzo nam se ukazuje i vrh. Od sedla do vrha treba oko vremena hoda, a ukupno od starta do vrha oko 4,5 sata hoda. Na ovaj vrh treba uvek krenuti rano ujutro, pogotovo ako je vikend. Gore bude uvek velika gužva, a planinari dolaze u dve kolone – sa poljske i sa slovačke strane. Tu se nalaze ustvari dva vrha Rysy. Slovački je 2.503 mnv, dok je Poljski 2.499 mnv.

tatre-velika

Zanimljivo je napraviti i stazu koja počinje u Poljskoj od recimo jezera Morsko oko, pa preko vrha Rysy do Popradskog ili Štrbskog plesa, ako imate tehničke mogućnosti da izvedete tako nešto. Pri silasku smo napravili dužu pauzu za ručak u domu. Cene su vrlo pristojne s obzirom na to kao dobavljaju namirnice. Na tom delu staze je počelo nevreme, vetar i jak pljusak koji se pretvorio u sneg. Taman na pravom mestu, jer smo mi čekali u toplom, sve gledajući kroz prozor. Međutim, nepogoda je trajala oko pola sata, pa smo ubrzo mogli da nastavimo hodanje i bezbedno siđemo do našeg prevoza u blizini Popradskog jezera. Na akciji je učestvovalo 20 planinara iz Novog Sada, Kikinde, Bačke Palanke, Sente, Padeja i Beograda.

Info:
Cene hrane i pića u Slovačkoj su slične kao kod nas, pa do deset odsto skuplje. Cene planinarske opreme su nešto niže nego kod nas, a mnogo je veći izbor. Za kupovinu preporučujem gradove Banska Bystrica i Poprad. Moguće je odraditi i povraćaj PDV za kupljenu robu, ja sam to uradio na mađarskoj granici (između Slovačke i Mađarske nema više graničnog prelaza). Za vreme vašeg boravka u Slovačkoj možete iskorisiti da se kupate u nekom od mnogih termalnih vrela. Preporučujem noćno kupanje posle napornog pešačenja. Mi smo bili na termalnim vrelima Vrbov u blizini našeg smeštaja.

Smeštaj:
Toplo preporučujem smeštaj „Menhardi Villa” u mestu Nova Lesna sa kapacitetom od 20 kreveta. Cena je 9 evra po osobi na noć (prosečna cena jeftinijih smeštaja je od 12-14 evra, dok je u domovima oko 16 evra). Kuća se sastoji od nekoliko apartmana, svaka soba ima svoje kupatilo. U potkrovlju se nalazi velika trpezarija za druženje i kuhinja. Nalazi se 18 km od Štrbskog plesa. Web: www.vysoketatry.com/menhardivilla

Možete pogledati još:
Penzion Štrba
www.penzion-strba.sk
Penzion Veverica
www.penzion-veverica.sk
Penzion Medvedica
www.penzionmedvedica.sk

Tekst: Jovan Jarić, foto: Jovan Jarić

Print Friendly, PDF & Email

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *