Grupa kragujevačkih planinara, članova PD „Žeželj”, odličila je da povodom 25. godišnjice društva poseti Grand Saso i osvoji njen najviši vrh – „Veliki Rog ”…
Planina Gran Saso (Gran Sasso d’italia) u prevodu sa italijanskog znači „Veliki Krš”. Prostire se pravcem severistok-jugozapad i predstavlja samo jednu od strenovitih planina koje u nizu formiraju čuvene Apenine, najmarkantniji i najviši planinski venac na Apeninskom poluostrvu.
Grupa kragujevačkih planinara, članova PD „Žeželj”, odličila je da povodom 25. godišnjice društva poseti Grand Saso i osvoji njen najviši vrh – Korno Grande (u prevodu Veliki Rog) visine 2.912 metara. Planina Grand Saso nalazi se oko 150 km istočno od Rima, u regiji Abruco, u blizini mesta Akvila (L’Aquila), koje je najčešće ishodište planinara i zaljubljenika u prirodu koji posećuju Grand Saso. Iz Akvile se uspinje ski-lift do hotela „Kampo Imperatore”. Hotel je na nadmorskoj visini od 2.100 metara i do njega vodi serpentinski asfaltni put koji prolazi kroz istoimenu visoravan. Hotel je podignut tridesetih godina prošloga veka, a poznat je i po tome što je Musolini u njemu proveo jedno vreme, kada je bio interniran. Višespratni objekat se nalazi na blagoj uzvišici, u najsevernijem delu ogromne travnate visoravni sa istim imenom. Zaista je ova „Carska poljana” grandiozna u svojoj veličini – njena širina je oko četiri kilometara, dok je dužina celih 20 km.
Od hotela „Kampo Imperatore” polazi više staza koje vode na mnoge vrhove „Velikog Krša Italije”. Severno od hotela postoji staza kojom se serpentinama za svega 20 minuta izlazi do planinarskog skloništa „Rifugio duca degli Abruzzi”. Od skloništa se masiv Velikog Roga već vidi u svojoj punoj lepoti. Gledajući pažljivije stena Velikog Roga podseća na stenu Triglava, jer odavde uočavamo više vrhova unutar jednog, na prvi pogled, kompaktnog krša. Najsevernije se prostire tzv. Mali Rog (2.685 m), da bi se južno isticao glavni vrh „Vetta Occidentale” (2.912 m). Istočno od njega prostire se oštri „Vetta Orientale” (2.903 m), a između njih „sakrio” se tzv. Srednji Rog („Vetta Centrale” 2.893 m). Od pomenutog skloništa postoji staza ka vrhu „Pizzo Cefalone” (2.533 m), koji dominira severozapadnim delom planine. Do njega je potrebno stići jasno markiranom i ne tako zahtevnom stazom od pomenutog skloništa za oko dva sata.
Mi smo se ipak od „Rifugio duca degli Abruzzi” uputili ka glavnom vrhu. Bila je nedelja i mnogi su ovaj sunčani dan iskoristili za uspon na najviši vrh. Tokom uspona susreli smo se sa velikim brojem Italijana koji se dosta žurno penju i silaze, kao da su mnogo puta prošli stazom. Pojedini su hodali automatski, gotovo se ne osvrćući ka vidikovcima pored kojih su prolazili. Grand Saso je svakako ponos Italijana u regiji Abruco – nešto što se može bez stida pokazati i sunarodnicima iz alpskog predela.
Takođe smo primetili da su planinari dosta raznovrsno odeveni. Sreli smo ljude u debelim zimskim jaknama, kako istovremeno pešače sa prijateljima koji se penju gotovo goli, u atletskim šorcevima i sportskim patikama. Vreme koje je potrebno da se od hotela „Kampo Imperatore” stazom Via normale stigne do najviše tačke Apenina iznosi oko tri ipo sat.
Nakon tridesetak minuta blagog uspona izlazi se na Sellu (prevoj) Di monte Akvila (2.335 m). Ovde se staza račva u dve, od kojih desna vodi u smer „directrissima”, odnosno u podnožje južne stene vrha Korno Grande. Ova staza je dosta strma i praktično vodi direktno na sam vrh. Za izlazak ovim smerom neophodno je izvesno alpinističko iskutvo, kao i zaštitna kaciga. Mi smo se opredelili za stazu koja od ovog prevoja skreće polulevo, u smeru severozapada. Primetili smo da su se gotovo svi planinari tog dana opredelili da vrh penju upravo ovim smerom. Dalji uspon će pokazati da je ovo nalakša staza od ukupno tri kojima se može stići do vrha.
Od prevoja Di monte Akvila staza se spušta nekih stotinak metara u široku travnatu kotlinu. Nakon silaska sledi strmiji uspon siparom do novog prevoja „Selu de Brecciao” (2.506 metara). Prostor oko nas je od ovog prvoja znatno drugačiji. Okruženi smo samo kamenjem i prašinom. Sledi najstrmiji deo kroz mesečev pejzaž, odnosno uspon do grebena odakle se pruža pogled na grandiozni amfiteatar „Del Calderone”. U ovom prirodnom amfiteatru nalazi se najjužniji glečer u Evropi. Velika količina snega, koju u vidu stenovitog zida opasuju vrhovi „Velikog Roga”, predstavlja kontrast u odnosnu na sive stene. Snežno grotlo ima više alpinističkih smeri kojima se izlazi na visoke prirodne tornjeve.
Od pomenutog vidikovca nad amfitetrom sledi grebenski uspon od svega dvadesetak minuta do samog vrha „Zapadnog Roga” (2.912 m). Na najvišoj tački Apenina smo zatekli veliki broj planinara. Mesta nema puno, tako da smo pola sata strpljivo čekali da stignemo na red da se slikamo pored metalnog krsta. Pogled sa vrha zaista je zadivljujući – istovremeno na zapadu gledamo Jadransko more, dok se ka jugu planina nastavlja na masiv Monte Prena (najviša tačka 2.561 m) i vrh Monte Camicia (2.564 m). Ka jugozapadu posmatramo zelenilo velike visoravni Kampo Imperatore, na čijem se kraju kao neka crvena tačkica ugnezdio i hotel od koga smo pošli na uspon.
Mada nam je ovo izgledalo kao rajsko mesto od koga se pogled teško odvajao, morali smo da nakon kratkog odmora krenemo ka podnožju. Silazak smo izveli istom stazom kojom smo se i popeli. Bilo je potrebno oko tri sata da ponovo budemo na parkingu hotela.
Lepotu Gran Sasa slike mogu predstaviti bolje od mnoštva reči. Vrhove koje smo ovoga puta samo gledali, sledeći put ćemo svakako overiti planinarskim gojzericama.
Nemanja Rebić, Kragujevac