Lovci i priroda

 

Planinar sam, volim i poštujem prirodu. U planininarenju, iskreno da kažem, ljude koje ne volim vidjeti su lovci i šumari – oni su mi „negativa”…

Ovaj mali prilog posvećujem jadnim i nedužnim životinjama, kojih je sve manje i koje su ugrožene od strane skupine koja se sebe zove „lovci”. Jednom prilikom umalo da neko od moje grupe planinara nije bio „upucan” od strane „krivolovaca”. Kažem, vičem, derem se u bjesnilu: „Šta vam je, jeste li normalni, lako vam je pucati iz tih pušaketina, sa optičkim nišanima, da vam damo luk i strijelu, pa da vas onda vidimo. Nije dosta što ubijate životinje, počeli ste i ljude ubijati!”.

A zašto? Zbog hrane? Zbog „pite od srnetine”? Katastrofa – dno dna. Puška sa optičkim snajperom ili barbarski luk i strijela? Kakvu šansu životinje imaju?

23325769701_d0529e2c8f_o

Zašto lovci love? Odgovor: lovci ne idu u lov kako bi spasili šumu od srna i jelena. Lovci ne idu u lov da bi poljoprivredu spasili od razaranja hordi divljih svinja. Lovci ne idu u lov u cilju zaštite stanovništva od bolesti. Lovci ne idu u lov radi reguliranja navodne prenaseljenosti. Lovci ne idu u lov radi očuvanja prirode – niko ne pribavlja lovnu dozvolu da bi sadio drveće i biljke, te stvarao staništa. Lovci ne idu u lov da bi vidjeli životinje i doživjeli prirodu – to mogu i sa fotoaparatom, za to im nije potrebno oružje. Priroda ne treba lovce, jer lovci imaju oružje, a oružjem ubijaju životinje. Ovu požudu, hobi i strast mogu se zadovoljiti, osim ubijanja i na drugi način – gađanje u statične i pokretne mete, video igrice itd. Treba osuditi svaki čin iskorištavanja i ubijanja životinja. Lov je nakon industrijske poljoprivrede „neprijatelj vrsta broj 2”. Poznati biolozi i zoolozi u javnosti dokazuju da se priroda u područjima bez lova sama regulira – i lov je stoga suvišan, nepotreban, pa čak i kontraproduktivan.

Kemaludin Mutapčić

 

SONY DSC

 

Zašto volim lovce

Lovci su sjajni! Zaista to mislim. Kakav sklop ličnosti treba da ima jedna osoba pa da sita i besna ode u šumu, divlja i larma ceo dan i, na kraju, koristeći sve moguće i nemoguće metode, locira i ubije nedužnu životinju? Dragi prijatelji, govorimo o poslovičnim lažovčinama, a u mom selu se kaže: „Ko laže, taj i krade, a ko krade sklon je i drugim zločinima…”

3469271624_e864081000_oPrva crtica : Lovci – veštački predatori

U jednom lovištu u Vojvodini, tokom devedesetih godina grupa lovaca pobila je gotovo svu visoku divljač (jeleni, srne…). Kada je jedan od tih „hrabrih” ljudi upitan otkud im pravo da tako nešto učine, odgovorio je: „Bilo je to neophodno jer je bila jaka zima i jeleni bi umrli od gladi…” Posle šoka i neverice došla je nova neverica: svi trofeji su prodati za „masne” pare. Spasavanje uspešno – level up!
Međutim, pored ovog zaista ekstremnog slučaja, postoje i oni perfidni mehanizmi kojima se ovi „ljudi” služe. Pokušaće da vas ubede kako su lovci, tobože, veštački predatori, koji u nedostatku krupnih karnivora, kakav je vuk, desetkuju stada, odstreljujući stare i bolesne jedinke kako ne bi dalje prenosile „loše gene”. Koliko treba biti glup da poveruješ u tako nešto? Ne pucaš ti, strikane, što si genetičar, već što voliš da ubijaš! Ne mogu a da ne primetim da je Prirodi sasvim dobro išlo i bez vaših karabina i optičkih nišana.

Druga crtica : Dam ti prednost

Pojedini lovci tvrde da oni nisu kao ostala lovačka gamad koja odstreljuje najstrože zaštićene risove i stepske vukove sa 1.000 metara udaljenosti. Oni se, naime, razlikuju od ovih bezveznjakovića jer vole da daju prednost divljači, da priđu i da ih, koristeći luk i strelu, ustrele iz neposredne blizine. „To je OK, to je viteški!”
Ako mene pitaš, lov bi možda i imao nekog smisla da si danima izgubljen i krepavaš od gladi, ali nema šumskih jagoda da ti utole glad, a u krugu od deset
kilometara ne možeš da pronađeš nikakvo uginuće pored puta. Onda mogu da razumem da ti padne na pamet da staviš nož u zube i potražiš dostojnog protivnika, pa da odmerite snage. Ko pobedi – nosi ručak kući!
Što bi rekao Mohamed Ali: „Sve je u kilaži” – za prosečnog lovca – prosečni vepar! Bojim se da bi nakon okršaja, sudija u ringu podigao papak zadihanog vepra i on bi ponosno uzviknuo: „Letim kao leptir, ubadam kao pčela!” Sve simpatije publike za vepra!

Ivana Vidović

 

Print Friendly, PDF & Email

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *