Moja planeta 03 (12.2010.)

DOWNLOAD tango_red_go_next_116002


Sadržaj:

Pustolovina: u norveškim fjordovima
Biciklizam: Točkom na Suvu planinu
Market: Vreća za spavanje
Propeler: PK„adrenalin” – penjem dakle postojim
Akcija: Pešački putevi Evrope – Iso Planić o trasiranju koridora kroz Srbiju

02 – 03     Rasadnik vikumak / reč urednika

Sjajna vest i takođe tema decembarskog broja „Moje planete“ jeste da je Evropska pešačka asocijacija odobrila da se od ove godine dva pešačka koridora – E4 i E7 trasiraju kroz Srbiju. Više o tome i o značaju pešačenja, kao fizičke aktivnosti reći će vam „čovek sa terena” Iso Planić. Zima je na pragu, pa polako selimo naše aktivnosti u zatvoreni prostor gde se bavimo penjanjem na veštačku stenu i vežbama koje Vam mogu pomoći da zadržite kondiciju i za vreme hladnih dana. To ne znači da ćemo zapostaviti ostale teme, jer za sve ljubitelje outdoor aktivnosti ne postoji hladnoća ili nešto što se zove „van sezone“. Ne zaboravite da posetite naš Internet sajt – www.mojaplaneta.net.

04 – 05     Ljudi: Amazon ali peške

Britanac Ed Stafford prvi je čovek koji je prešao basen Amazona – pešice. Put od izvora do ušća najveće južnoameričke reke bio je pravi izazov za njega i njegovog pratioca Gadiela „Cho” Sancheza Riveru, jer su odlučili da za ovaj poduhvat ne koriste prevozna sredstva, kako ne bi zagađivali prirodu. Putovanje dugo 6.760 kilometara trajalo je dve i po godine i koštalo blizu 100.000 dolara. Tridesetpetogodišnji Staford je na putovanje krenuo 2. aprila 2008. godine, od izvora Amazona u Peruu. Nakon 860 dana (9. avgusta 2010. godine) stigao je na cilj – na plažu Maruda, na severu Brazila, gde se moćni Amazon uliva u Atlantik. Zahvaljujući GPS navigaciji i satelitskim vezama…

06 – 08 Iso Planić     Akcija: Pešački putevi Evrope

Srbija se sa dve trase E4 i E7 priključila evropskim pešačkim putevima kojima hoda blizu šest miliona planinara, hajkera, turista i uopšte – ljubitelja prirode. Po rečima predsednika Planinarskog društva „Spartak” iz Subotice Ise Planića, koji učestvuje u trasiranju kroz Srbiju, izabrani putevi povezuju najznačajnije kulturno-istorijske tačke i prirodne znamenitosti, te doslovce obuhvataju sve ono najlepše što se može videti u Srbiji. Iza svega stoji Evropska pešačka asocijacija (ERA), koja postoji od 1969. godine, a čini je 28 država članica sa oko šest miliona članova. Više podataka o ovoj organizaciji možete da pronađete na Internet stranici www.era-ewv-ferp.com…

09 – 11Maja Pavlica     Ekologija: Orintološka atrakcija sred Banata / Vama turs

Ukoliko ste ljubitelj prirode i ptica, a da nikada do sada niste bili u Slanom kopovu, isto je kao da ste bili u Parizu a niste ugledali Ajfelovu kulu. Specijalni rezervat prirode „Slano kopovo” nalazi se u severnom Banatu, na aluvijalnoj ravni omeđenoj putevima Novi Bečej-Bašaid-Zrenjanin i Novi Bečej-Kikinda. Njegova čar i osobenost, pored raznolikosti ptičjeg sveta i ornitološke atrakcije (do sada zabeleženo više od dvesta vrsta ptica, među kojima je i atipičnih za područje Panonske nizije), svakako je i to što je ovo područje jedno od poslednjih reprezentativnih primera panonskih slatina i pustara. I na prvi pogled zaista tako i izgleda…

12 – 15Milijana Tomić     Putovanja: Grad sa mnogo lica – Marakeš

Ako vam kažem da ime Maroka potiče od imena njegove nekadašnje prestonice – Marakeša (na berberskom jeziku „božija zemlja”) jasan vam je značaj ovog grada. Danas je Marakeš prepoznatljiv po nadimcima „crveni grad“ i „biser juga“, i jedan je od četiri kraljevska grada Maroka. Prvi istorijski zapisi beleže Berbere, kao najstarije stanovnike ove zemlje, ali je Maroko kroz vekove svoga postojanja uspeo da razvije bogatu mešavinu kultura Arapa, Evropljana i Afrikanaca. Narečjima berberskog jezika govori se i dan danas, i to najviše u planinskim područjima, dok se glavni jezik – arapski, značajno razlikuje od standardnog. Naravno, u širokoj upotrebi je i francuski jezik…

16 – 19Aleksandar Damjanović     Pustolovina: U norveškim fjordovima

Norveška je zemlja o kojoj smo dosta čuli i pročitali, ali je retko ko imao priliku i da se uveri u sve to. Ogromnih je dimenzija i ima 320 hiljada kvadratnih kilometara. Veća je od Velike Britanije, a skoro duplo veća od bivše Jugoslavije. Od najjužnije do najsevernije tačke (Nordkapa) ima ravno 2.000 kilometara. Južni deo je znatno prostraniji i naseljeniji, a kako se ide prema severu, sem uskog priobalja oivičenog planinama, nalaze se mnogobrojni zalivi i ostrva. Najuži kopneni deo Norveške zbog dubokog fjorda širok je samo šest kilometara. Zemlja je retko naseljena. Na toj ogromnoj površini živi nešto manje od pet miliona stanovnika, i to uglavnom u južnom delu zemlje…

20 – 23Marija Milošević     Biciklizam: Točkom na Suvu planinu

Početak naše avanture ličio je na sasvim običan dan… Ali svi znamo da nikada nije tako kada dan počne sa kacigom na glavi. Vreme – iznenađujuće dobro za ovo doba godine. Proveravamo opremu, i otpočinjemo vožnju ka sunčevom izlasku. Gadžin Han ostavljamo za sobom, a prva pauza je Donji Dušnik (30 km). Skrećemo levo, gde započinje uspon i nagoveštaj onoga što nas tek čeka. Nedaleko od skretanja nailazimo na izvor, gde dopunjavamo svoje zalihe vode, jer je to ujedno i poslednji izvor na planini. Gubi se trag asfaltu i Suva planina nam polako otkriva zašto spada u jedne od težih planina za uspon. Veliko kamenje i kanali na putu čine vožnju jako teškom, nekada gotovo nemogućom. Izlazimo na vrlo dobar zemljani put kojim se krećemo do lovačkog doma, odakle postaje „veselo“…

24 – 26     Indoor: Kako najlakše napakostiti sebi

Kada sam dobio zadatak da pišem o outdoor aktivnostima u indoor uslovima, shvatio sam da mnogi planinari, trekeri i, uopšte, ljudi koji vole da borave u prirodi, zimi obično sede kod kuće, čekajući proleće. Tek retki od njih održavaju kondiciju. Ne volim teretanu i zatvorene prostore u koje smo nekada primorani da zalutamo, posebno ako je zima i nemamo previše opcija za održavanje kondicije. Tu sam upoznao sasvim normalne ljude koji su tu dolazili „na održavanje kondicije”, ali su se u jednom trenutku pretvorili u zavisnike od teretane i besomučno počeli da se pumpaju bez ikakvog prethodnog znanja o onome šta su namerili da urade i – što je još gore – bez ikakve kontrole instruktora…

27 – 29Moja planeta     Planinarenje: Gorostas Balkana – Durmitor

Duž masiva Durmitora, koji se pruža severnim delom Crne Gore, ima čak 22 vrha viša od 2.200 metara nadmorske visine i 19 „gorskih očiju” – planinskih jezera jedinstvene lepote. Sa najvišeg vrha Durmitora, Bobotovog kuka, koji se uzdiže na 2.545 metara nadmorske visine, pruža se prelep pogled na okolne planinske masive i, kada je vedro, na veliki deo Crne Gore. Međutim, ni ostali vrhovi Durmitora nisu ništa manje spek- takularni – kuda god da vas navede put, bićete oduševljeni lepotom netaknute prirode, neponovljivim geološkim pojavama i predusretljivošću gorštaka. Na padinama planine Durmitor u slivu Mlinskog potoka, nalazi prava prašuma smrče i jele, dok se šume crnog bora prostiru na Crnim podima u kanjonu Tare, na obalama Crnog jezera i u dolinama Škrčkih jezera…

30 – 33     Market: Izaberi pravu vreću

O važnosti dobre vreće za spavanje ne postoji odgovarajuća narodna poslovica, a kada bi je bilo sigurno bi glasila: „Vreća bubreg čuva, šubara ga krasi”… Kada sam počeo da planinarim dobio sam vrlo koristan savet od iskusnijih kolega planinara: „Uvek nosi svoju vreću za spavanje”. Odmah zatim sam dobio i objašnjenje zašto. Prvi razlog je čisto higijenske prirode. čak i najuređeniji domovi nekada ne mogu da obezbede čiste jastučnice i čaršave. Dešavalo se da sam dobio čvrsta uveravanja da će ih biti, ali kada je grupa planinara mrtva umorna stigla u dom sa željom da se breči u krevet – dobili smo zamašćene jastuke i ofucanu vojničku ćebad. Takođe, bilo je i situacija kada se pojam „čistog” shvatao vrlo rastegljivo: „čist čaršav – ni njih deset ga nije koristilo…”

34 – 35Marica Puškaš     Propeler: Penjem dakle postojim

Penjački klub „Adrenalin” iz Novog Sada poslednjih desetak godina okuplja penjače, koji treniraju na veštačkoj steni u Ekonomskoj školi, u Ulici narodnih heroja 7. Treninzi za aktivne članove održavaju se ponedeljkom, sredom i petkom od 21 sat, a od nedavno, vanredni treninzi i animacija novih članova odvija se i vikendom. Po rečima Vladimira Tepavca, koordinatora kluba, vrata su otvorena svima svake nedelje od 13 do 16 sati, a svim zainteresovanim potrebna je samo dobra volja. – Penjanjem može da se bavi svako, bez obzira na fizičku spremu ili godine. Bitno je da nema neku povredu zglobova, a sve ostalo dolazi usput. Tokom prvih nekoliko treninga svi polaznici dobijaju osnovna znanja o penjanju…

Print Friendly, PDF & Email

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *