Moja planeta 18 (03.2012.)

DOWNLOAD tango_red_go_next_116002

 


Sadržaj:

Tema broja: Škola visokogorstva – Planinarska oprema
Avantura: Lepota i surovost Pešterskog grebena
Alpinizam: penjanje zaleđenih vodopada, Jelašnica i Mosor
Planinarenje: Trem, Divčibare, Rajac (Srb), Varaždinska transferzala, Grimalda i Zelengrad (Hr) Jegorov put (Mne)
Propeler: Stena na škotski način
Sportsko penjanje: Antalija
Market: Altimetri
Ishrana iz prirode: Sremuš
Putovanja: Poluostrvo Maja


02 – 03
    Planininarski domovi / forum / reč urednika
Veliki adresar planinarskih domova iz celog regiona na jednom mestu.

Forum: Outdoor sportovi, planinarenja, najave akcija, kupi-prodaj, izveštaji sa akcija…

04 – 05     Bjelašnica, BIH – mesta za spavanje

Planinarski dom „Šavnici”. Opis objekta: Objekat ima deset ležaja, dnevnu sobu i kuhinju, na mjestu pomoćne zgrade. Dom je ima tekuću vodu i struju. Dom je otvoren vikendom i po potrebi uz najavu. kako doći: Do doma možete doći pješice od željezničke i autobuske stanice u Pazariću (oko 1 sat hoda), ili automobilom do sela Ljubovćići, pa pješice do doma (20 min). Planinarenje: Dom „Šavnici” je polazna tačka za obilazak Bjelašnice i ostalih domova, Podgradine (1.30 h), Stanara (2.30 h), Sitnika (3 h), Hranisave (3.30 h), Opservatorije (6 h) i Mehine luke (oko 2-3 h). Domom upravlja PD „Bjelašnica”, Sarajevo. kontakt: Feđa Trto, +387 61 555 324, Fahrudin Biogradlić +387 61 379 574, www.Pdbjelasnica.ba

06 – 07     Pisma čitalaca

Tekst Dragana Jaćimovića „Svi za jednog – jedan za sve”, o ljudskom ponašanju u ekstremnim uslovima, jedan je od najboljih koje sam pročitao o vi- sokogorstvu. Nisam visokogorac (možda ću jednom biti), ali me fascinira planina i priroda, a pre svega ljudska priroda. „Planina ne leči ljude, ona samo postavlja dijagnozu…”, jedna je velika istina, a ne odnosi se isključivo na visoke vrhove. U planini, kao i u životu, ljudski ego je glavni krivac što smo manje ljudi, a više samoživci. Ova priča me je posebno dirnula, jer je u prošlom broju „Planete” bilo i nekoliko tekstova o odvažnim momcima koji su pronašli put do sela zavejanih u snegu, kako bi njihovim stanovnicima odneli potrepštine.

08 – 13Nikola Radojević     Škola visokogorstva: planinarska oprema

Zimsko visokogorstvo i uopšte bilo kakav boravak na planini u zimskim uslovima zahteva od nas određenu psiho-fizičku pripremu. Takođe, ovakvi uslovi podrazumevaju i određenu specifičnu opremu koju u letnjim uslovima ne koristimo. U daljem tekstu pokušaćemo da vam prenesemo deo trinaestogodišnjeg iskustva Zimske škole visokogorstva u odabiru opreme, njenom korišćenju i veoma važnom održavanju opreme, transportu i skladištenju nakon njene upotrebe. Svi smo svesni da je oprema skupa i da teško dolazimo do nje. Pitanje je da li shvatamo da je na raznim terenima, poput Komova, Durmitora ili Prokletija, presudno za našu bezbednost da li smo sa sobom poneli cepin, dereze… Ili smo ih zaboravili u toplini naših domova?

14 – 19Marko Nikolić     Avantura: Lepota i surovost Pešterskog grebena

Retki su ovakvi dani na Pešteru zimi, bez vetra, sunce, pogledi pucaju na sve strane. Naravno, noću se temperatura spušta ispod minus deset, ali sve je to deo snežnih višednevnih tura po bespuću naše sjajne i netaknute zemlje. Jadovnik poznajem dobro, ali dalje nisam bio, a „kanim se” godinama. Sad mi se ta želja ispunila. U gradovima se oseća miris proleća, ali u planinama se ništa nije promenilo. Jugo ne duva, snega u metrima, tragovi životinja na sve strane. Zbog problema sa opremom iz Planinarskog doma u Sopotnici krenuli smo dosta kasnije. Plan je bio da krenemo najkasnije do sedam sati, a to se oteglo do deset sati. Razlog su turno skije, oprema, krzno, a i sinoć smo stigli jako kasno… Pola stvari smo pozajmili, pa i nije baš sve funkcionisalo po planu.

20 – 23KES Armadilo     Alpinizam: zimsko penjanje vodopada, Jelašnica, Mosor

U organizaciji Alpinističkog odseka Čačak, Komisije za alpinizam i KES „Armadillo” u popodnevnim časovima 25. februara tročlana ekipa iz Čačka (Bobi, Slaviša i Petar) krenula je za Nišku Banju gde ih je čekao drugi deo ekipe koju su činili Kaća, Laza, Gaga i Daca. Prespavali smo u privatnom smeštaju i oko devet sati narednog jutra uputili smo se ka Toplom dolu sa namerom da popenjemo neki od zaleđenih vodopada. Kada smo stigli do sela meštani su nas odvratili od penjanja vodopada zbog lavine koja je zatrpala put. Lavina se desila na svega par kilometara od sela, a vodopad se nalazio oko dvadesetak kilometara od toplog dola. Konstatovali smo da ćemo izgubiti dosta vremena ako se budemo uputili peške ka vodopadu, pa je došlo do plana B.

24 – 27Ružica Jovanović     Planinarenje: Svi na Trem!

Suva planina se prostire na dvadesetak kilometara od Niša i može se svrstati u red divljih, tajanstvenih, ali i najlepših planina u Srbiji. Još uvek nije dovoljno ispitana, pa predstavlja pravi biser netaknute prirode. Na Suvoj planini postoje mesta gde ni do danas nije kročila ljudska noga, što pojačava njenu tajnovitost. Naziv „Suva” dobila je zbog veoma malo izvora vode na njoj. Pod vodstvom Vlade Radivojevića iz PSD „Železničar” iz Beograda, naša ekipa od 29 članova je u petak uveče krenula iz Beograda na 16. zimski, tradicionalni uspon na Trem – najviši vrh Suve planine (1.810 mnv). Mesto okupljanja planinara je bilo selo Donji Dušnik na 410 metara visine, gde je naša ekipa i prenoćila, spremajući se za sutrašnji uspon.

28 – 29Branislav Makljenović     Planinarenje: Divčibare u snegu

Znajući da je visina snijega preko metra, ipak smo krenuli na Maljen. U minibusu 18 entuzijasta, spremnih za sve vrste „dječijih radosti”. Maestralni kormilar, Boro, dovezao nas je na Divčibare, provlačeći se kroz snježne kanjone. Dočekala nas je slika zatrpanosti. Grtalica se, jedva, probijala čisteći puteve. Pojedine vikendice bile su odsječene od glavnog puta. Ljudi nisu raspoznavali obrise, sopstvenih četverotočkaša. Ipak, izađosmo iz vozila u centru naselja, puni želje za hodanjem po škriputavom snijegu. Brzo okupljanje u kolonu, pa krećemo putem do podnožja skijaške staze. Koristimo je da izađemo na njen početak. Beskrajno bijelo bacalo nam je odsjaj u oči. Nije bilo skijaša…

30 – 31PD Ravna gora, Hr     Planinarenje: Tragom prvog izleta Varaždinskih planinara

Pohod „Tragom prvog izleta varaždinskih planinara” održava se već deset godina, kao spomen na prvi izlet varaždinskih planinara, koji se održao 29. 2. 1920. godine. Varaždinski planinari, okupljeni u planinarsko društvo „Ravna gora” iz Varaždina održali su prvi pohod spomenutog datuma od mjesta Presečno do Varaždinskih Toplica gdje se onda, kao i danas, moglo okupati i zimi u prirodnoj toploj izvorskoj vodi. Planinarsko društvo je izdalo i dnevnik Pohoda. Svaki sudionik koji pet puta prođe stazu Pohoda dobiva i posebno priznanje. Svake godine, zadnjeg vikenda u drugom mjesecu organizira se ovaj pohod na koji se okupi između 100 i 150 planinara. Staza pohoda se svake godine nastoji malo izmjeniti kako bi se bolje upoznao kraj kojim se pohod…

32 – 33PK Planik, Umag     Planinarenje: Istra, van putova

Krenete li autom, biciklom ili, pak, pješice van Pazina, naići ćete na razgranatu mrežu putova i staza koje vode do skrivenih kutaka unutrašnje Istre. Područje je to van uobičajenih turističkih tokova, daleko od gužve i stresa, sa selima i zaseocima razbacanim u pejzažu i starim gradićima na vrhovima brežuljaka. U malim seoskim crkvicama krije se bogatstvo boja na freskama srednjovjekovnih majstora, u podrumima se toči opojno vino, čak se i u podzemlju kriju nebrojene, oku ugodne tajne. Na tim područjima nalazi se čitav niz brežuljaka na kojima su smještena pitoreskna istarska mjesta i crkvice. Brežuljci su omeđeni malim dolinama, kanjonima i usjecima kroz koje žubore bezbrojni potoci, te na svom putu tvore mnogostruke kaskade…

34 – 37Milena Andrijašević     Planinarenje: planinari na Jegorovom putu

Minibus pun pomalo „zaribalih” planinara zbog duže pauze, kreće na akciju prema moru. U autobusu se delimo na dve grupe, poštujući želje planinara za smerom kretanja na stazi. Grupu koja ide „nizbrdo” vodi Milena Andrijašević, a drugu, koja ide „uzbrdo” vodi Rajko Mićković. Itinerer grupe 1: Braići (9,10 h) – tvrđava Kosmač – Lovačka kuća – izvor Mrtvica – Manastir Duljevo (12,30 h) – Manastir Rustovo – Čelobrdo – Jegorov put – Manastir Praskvica (14,30 h) – Miločer (15,40 h). Itinerer grupe 2: Miločer (9,45h) – Manastir Praskvica – Jegorov put) – Manastir Rustovo – Čelobrdo – Ograđenica – Goli vrh (1.087 mnv) – tvrđava Kosmač-Braići (15,30 h). Grupa planinara PK „Gorica” Podgorica, prošla je stazu istorije i duhovnosti Paštrovića, kao i života Jegora.

38 – 39Jagoda Noveski     Planinarenje: klinci planinci na Rajcu

Znate li vi da postoji nauka o planinama koja se zove PLANINOLOGIJA, a izučavaju je deca koja sebe zovu „klinci planinci”. Tako je Filip Srećković (7 godina) smislivši tu nauku svrstao sebe i svoje drugare u posebne znatiželjnike i istražitelje planina koji polako stiču znanja i iskustva planinareći i proučavajući planine od podnožja, pa do vrha. Iza nas je 14. akcija „Planinarski podmladak Beograda na Rajcu” koja se po drugi put održava pod pokroviteljstvom PSB-a, a opet u izvedbi dva beogradska planinarska društva „Radnički” i „Pobeda”. Put Rajca, zajedno sa svojim starijim drugarima, planinarima, neki sa svojim roditeljima (brojno stanje svih zajedno: 44) krenuli smo 3. marta, u 8 sati, lastinim autobusom i stigli već oko 10,30 h.

40 – 43 Zoran Cimbaljević     Biciklizam: zimska vožnja po prolećnom danu

Nikšić se nalazi u centralnom dijelu Crne Gore, pa je samim tim snijeg koji je zimus napadao stvorio je velike probleme na ovim prostorima. Ulice dugo nisu bile čiste, biciklo se nije moglo voziti, nije se moglo trčati… Dakle skupilo se sve negativno za dobar trening i održavanje kondicije. To nije spriječilo članove biciklističkog kluba Nikbike da ne treniraju. Dok je bilo snijega plaćali su termine u salama nikšićkih škola, gdje su trčali oko sale, vozili bicikla na trenažerima, igrali fudbal… Sa dolaskom sunčanih dana, stvorili su se uslovi da se malo izađe na ulice biciklima. Pošto je u Nikšiću relativno hladno i kad je sunčano, odlučili smo da se kombijem prebacimo do primorja (Risan), i napravimo dobru vožnju. Trinaest biciklista, među njima i jedna djevojka, inače osvajač srebrne medalje na Balkanskom prvenstvu u brdskom biciklizmu,

44 – 47Nina Ađanin     Propeler: Stena na škotski način

Penjanje u Škotskoj pravi je izazov i ne ostavlja mesta za izmotavanje. Ovde nema uobičajenih izgovora – samo smeri i vrhunski penjači! Nina Ađanin iz Extreme Summit teama proverila je zašto su „ljudi sa ostrva” najbolji penjači… Napokon sam počela da razumem zašto su Škoti i Englezi jedni od najboljih penjača na svetu. Boraveći u Škotskoj dve nedelje i penjući nihove smeri na njihov način postaje mi jas- nija ta slika. U Škotskoj ne postoji loše vreme za penjanje i ne postoji loša ruta, kao ni čuveni izgovor sa ovih prostora „loša mi je oprema, mnogo duva, žurim kod tašte na ručak” i slično tome… Ti izgovori ustvari pokazuju koliko smo mi loši, odnosno dobri penjači. Prosto rečeno, manje izgovora, više penjanja.

48 – 51Katica Ristić     Sportsko penjenja: penjački izlet u Antaliji

Tročlana ženska ekipa učestvovala je u penjačkom kampu u Geyikbajiriju, malom planinskom mestu nadomak Antalije (Turska)… Antalija, milionski grad na obali mora sa blagom mediteranskom klimom, okružen je planinskim masivima visine i do 2.500 m nadmorske visine, na čijim se snežnim vrhovima nalaze najpoznatija skijališta Turske… U neposrednoj blizini su kristalno čisti vodopadi, bele peščane plaže, pećine sa svedočanstvima života ljudi još iz paleolita… Sve to čini ovaj raj na zemlji primamljivim turistima tokom cele godine. Međutim, Antalija sa okolinom primamljiva je i sportistima – prenjačima, planinarim i alpinistima. Oko tristotine mladih ljudi širom Evrope (najviše iz Norveške, Rumunije, Češke, Francuske, Nemačke, Švajcarske…

52 – 53 GSS: ski takmičenje / Startovali orijentirci

Na nordijskom maratonu Vasalopet u Švedska 26. 2. učestvovali i pripadnici Gorska službe spasavanja Srbije… Mura, Švedska – Bojan Ristić, član Gorske službe spasavanja Srbije (GSS) iz Zaječara, i Darko Vasić iz Požarevca, nedavno su učestvovali na „Vasaloppet“, najvećem svetskom ski takmičenju koje se na stazi od 90 km kontinuirano održava u Švedskoj od 1922 godine. Njih dvojica su prvi zvanični učesnici iz Srbije u toku 90 godina duge tradicije ove maratonske trke. Bojan Ristić je pripadnik GSS stanice Boljevac koja pokriva istočni deo Srbije, a član je i Planinarskog društva Dubašnica iz Zlota. Darko Vasić je rodom iz Požarevca i već 13 godina živi u Švedskoj. Ristić i Vasić su učestvovali na trci „Oppet spar” – „Otvorena staza“…

54 – 57Moja planeta     Market: Altimetri, svemoćne čuke

Planirana maršruta, reference za snalaženje u prirodi, predviđanje vremenskih prilika, podaci o nadmorskoj visini, brzini kretanja, otkucajima srca… Današnji outdoor satovi su multufunkcijski, ali i mnogo više od toga jer mnogi modeli sve ove podatke mogu da proslede u vaš računar. Ukoliko želite ozbiljno da se bavite bilo kojim outdoor sportovima, neophodno je da imate jedan ovakav satić. Za mnoge to je, pre svega, stvar prestiža, ali praktična funkcija ovih satova je neosporna. GPS uređaji imaju većinu ovih funkcija, a ručni sat ima neophodnu kompaktnost – na vama je da odlučite šta vam više odgovara. Svaki dobar multifunkcijski sat je vodootporan. To znači da treba čitati sve ono što piše sitnim slovima, a podatak „water resistant 30 m”…

58 – 59Radenko Lazić     Ishrana u prirodi: Sremuš

S remuš ili divlji beli luk (Allium ursinum) je trajna zeljasta šumska (ne raste na čistinama), do 40 cm visoka biljka, sa tankom lukovicom, uglavnom dva, a ponekad i tri intenzivno zelena kopljasta lista na uspravnim stabljikama, a u sredini stabljika na kojoj se razviju sitni beli šestokraki cvetovi. Intenzivno miriše na beli luk. StANiŠte: Raste od snega (nalazio sam ga kako viri iz snega) do polovine juna, u listopadnim i mešovitim šumama, češće oko potoka, na humusom bogatom, duobokom i vlažnom zemljištu, od brda do preko 1.600 mnv. Izgleda da najviše voli šumu u kojoj ima bukve, ali nije obavezno. Bere Se: Cela biljka (nadzemni deo), od marta do juna, a nezrelo seme u toku leta – do kraja jula. Zbog opasnosti od mešanja sa otrovnim biljkama …

60 – 63Milijana Tomić     Putovanja: Poluostrvo Maja

Poluostrvo Jukatan, obraslo gustom šumom i grmljem, iako naizgled bezvodno, obiluje brojnim ponornicama. Celi Jukatan je veliko kraško područje prepuno pećina i podzemnih reka, a tri izvora u blizini Čičen Ice razlog su što se upravo ovde uzdigla drevna civilizacija. Na jeziku Maja, Čičen Ica označava „izvor naroda koji poznaje magiju vode”. Čičen Ica pokriva područje od oko 30 km². Arheološki nalazi upućuju da se grad razvio u periodu od 700 do 900. godine. Istorija ove moćne prestonice majanske etničke grupe Ice i boga-čoveka Kukulkana, ovekovečenog u obliku pernate zmije, puna je simbolike i legendi. Centralni deo grada zauzima stepenasta piramida – hram Kukulkan (El Kastiljo).

Print Friendly, PDF & Email

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *