Vinsent Piramide

Alpi 4000+ / Vinsent Piramide 4215m

Kada spomenete Alpe tokom leta uglavnom ljudi prvo pomisle na Mont Blanc (4807m), Monte Rosa (4634m) ili Grand Paradiso (4061m) . Malo se penju drugi vrhovi a još manje vodiči vode ljude na manje poznate vrhove u Alpima. Zbog toga smo mi krenuli put severne Italije sa idejom da popnemo vrhove Vinsent Piramide (4215m), Balmenhorn (4167m) i Corno nero (4322m). Možda prevelik zalogaj za produženi vikend ali krenuli smo u planinu da uživamo, pa ako se otvori nebo a mi budemo imali dovoljno snage, možda i popnemo sva tri vrha. Put nas je vodio preko Milana pa onda desno za Algna Valsesia – ski centar u podnožju Alpa. Krenuli smo sa tri automobila tako da smo prilično brzo stigli do odredišta.Posle vrelih noći u Beogradu, prijalo mi je da uveče prošetam oko hotela u koji smo bili smešteni. Hladan i čist vazduh koji miriše na sneg odmah probudi hiljade uspomena sa raznih ekspedicija. Ostatak ekipe je otišao na večeru u obližnji restoran, dok sam se ja po povratku u hotel raspitivao za vremensku prognozu u naredna tri dana.Nije izgledalo loše, prvi i drugi dan sigurno imamo dobro vreme ali za treći postoji šansa da padne dosta snega. Ono što ne zavisi od nas, ne treba ni da nas brine. Prilagodjavaćemo se uslovima kakvi god oni bili u planini. Sledeći dan smo ustali rano i posle doručka odmah krenuli na gondolu koja nas je izvukla do 2900mnv.Spektakularan pogled se ukazao čim smo izašli iz zone šuma.Iznad nas alpski vrhovi a ispod po kamenim grebenima hodaju divokoze. Osećam adrenalin u ekipi koju vodim, poneko se osmehne a nečije lice kao da postavlja pitanje: Hoću li ja ovo izdržati?

DCIM105GOPROGOPR6427.

Sa teškim rančevima početak uspona na novoj visini nije lak, pa sam napravio pauzu već posle nekoliko minuta. Naime pored lične opreme za uspon nosili smo hranu i užad za naveze, pa su neki odmah osetili uticaj visine na organizam. Krenuli smo lagano grebenom ka vrhu Indren. Staza je odlično markirana, jedini problem je bilo malo leda na delovima staze koji su bili u senci. U prvom danu uspona izaći odjednom na tu visinu ne prija ni dobro utreniranim sportistima, pa smo zbog toga pravili pauze na svakih 45 minuta. Naš cilj je bio dom Gnifetti (3647m) a do njega je trebalo traverzirati preko glečera ka domu Mantova, pa onda desno uz stene po jednoj ferati do samog doma. Veoma zanimljiv ali nimalo lak pristup uslovio je da su neki već prvi dan osetili probleme na novoj visini.Mislim da su teški rančevi bili glavni problem.Srećemo na ferati jednu ekipu iz Milana. Veseli i opušteni. Kažu da je ovo najlepši deo Alpa i da mu se uvek vraćaju. Jedna kratka ferata bukvalno vodi do vrata iznad koji piše – Rifugio Giovanni Gnifetti (3647m).

69451356

Odmah smo se smestili u šestokrevetne sobe. Neki su legli da odmore a bilo je i onih koji su testirali kvalitet piva koji se služi u domu. Ljubaznost i predusretljivost osoblja je bila više od očekivanog. Imam razna iskustva po Alpima ali ovo mesto preporučujem od srca. Uveče uz večeru pao je dogovor da ipak sutradan (subota) krenemo na uspon umesto u nedelju, jer postoji prozor lepog vremena od 6h do 14h. U svim domovima po Alpima na spavanje se ide već u 21h, svetla se polako gase a za svaki glasni razgovor posle tog vremena, bićete opomenuti od ostalih planinara. Razlog je jednostavan: ustaje se u 4h ujutro i treba se odmoriti za celodnevni uspon i povratak u dom. Narednog jutra pogledao sam kroz prozor i video sam već nekoliko čeonih lampi kako šaraju po glečeru ispod Vinsent Piramide.Drugi su bili vredniji od nas pa su krenuli i ranije.Doručak na brzinu, pa opremanje u prostoriji gde nam je sva lična oprema: dereze, cepin, pojas, užad, obuća…Izašli smo napolje na prijatnih – 10 stepeni Celzijusa, zajedno sa još dve grupe koje su se iznad doma okupile kako bi namestili dereze, a zatim i navezali na uže. Smrznuti sneg tako lepo škripi pod derezama.

 

DCIM105GOPROGOPR6391.

Volim taj zvuk, hladnoću na obrazu i paru koja nam izlazi iz usta. Kada bih rekao da volim i miris leda, možda bi bilo previše jer Bože moj, led nema miris. Meni ima. Dok proveravam ekipu da li su sve namestili kako treba, podelim i poneki savet koji im može zatrebati ako nešto krene naopako, jer “nije znanje znanje znati, već je znanje znanje dati”. Kada je lep dan i kada ljudi rade sve po pravilima , lako je biti vodič. Ali kada krene po zlu, onda treba pokazati znanje i umeće. Na uspon smo krenuli u svitanje. Svi su poštovali pravila hodanja u navezi sve dok nismo počeli da obilazimo pukotine na glečeru. Onda je su bile potrebne male korekcije kako bi radili po pravilu. Posle glečera izašli smo na osunčani deo i tu napravili pauzu.Svi su poneli hrane kao da penjemo Everest Na ovakvim usponima voda i elektroliti su važniji nego hrana pa ih treba unositi u pravilnim razmacima. Divan sunčan dan i nebo gotovo bez oblaka dovodi do toga da se svi napori zaborave. Uživali smo u pogledu koji je svima donosio mir i spokoj. Posle pauze nastavili smo uspon ka prevoju izmedju Balmenhorna i Vinsent Piramide. Tu smo skrenuli desno sa idejom da baš Vinsent Piramide (4215m) bude naš prvi vrh za taj dan koji ćemo popeti.

12s

Povećanje nagiba na usponu odmah nas je dodatno usporilo ali smo na vrh izašli zajedno negde oko 11h.Na vrhu osmesi, zadovoljstvo ostvarenim usponom i naravno fotkanje za uspomenu ili za društvene mreže, tj. druge Kako ko. Na vrhu srećemo drugare iz Milana pa pravimo sa njima jednu zajedničku fotku. U tom trenutku oblaci sa severozapada već prekrivaju Monte Rosu i kreću ka nama. Izgleda da je prognoza tačna i da će posle 14h krenuti da pada sneg. Sneg i nije toliko problem već gusti oblaci koji smanjuju vidljivost pa nije baš prijatno obilaziti pukotine na glečeru kada ne vidite dalje od 5-6m. Zbog toga sam odlučio da se vratimo nazad što svima nije baš prijalo ali su to ipak prihvatili kao razumnu odluku.Ništa gore nema nego kada vas ljudi koje vodite ubede da se ne odustane, a najgore je kada vodič popusti pred ubedjivanjima. Povratak sa vrha bio je rutinski mada se jedan član ekipe nije baš osećao fizički dobro pa smo morali da budemo malo sporiji.Stigli smo pred dom nešto pred 14h kada su nas prekrili oblaci a odmah zatim i počeo da pada sitan sneg. Čuo sam komentar: Vidi stvarno, pokvari se vreme…zamisli da smo ostali gore. Kao vodiču ostaje ti samo da se osmehneš i da ništa ne komentarišeš. Svojim odlukama i delima si sve rekao.

 

Uspešno smo zatvorili sezonu uspona u Alpima. Iza nas je ostao nezaboravan vikend sa novim iskustvima koje smo zajedno stekli tokom uspona na vrh Vinsent Piramide (4215m). Vreme nas nije poslužilo da nastavimo uspon na Balmenhorn i Corno Nero, ali i ovo što smo uradili je za većinu učesnika bio veliki pomak u njihovom razumevanju reči “Planina”. Hteo bih da se zahvalim Saletu, Mladenu, Bilji, Ani, Zoki, Marijani, Bogdanu, Olgi, Bokiju, Mariji i Milošu na poverenju koji su mi ukazali , a posebnu zahvalnost imam za Aleksandra Patrića iz Vršca koji mi je asistirao tokom uspona na vrh.

Vodič uživa tek kada se spustimo sa planine.Gleda u daljinu i zahvaljuje se planinama za zdravlje ljudi koje je vodio, nova iskustva koja je stekao, trenutke sažimanja sa Prirodom koje je osetio, za lepo vreme koje je imao i za privilegiju da stoji sa nasmejanom grupom na nekom vrhu. Dobar vodič uvek se preispituje: Jesam li dao sve od sebe? Da li sam iskreno i sa entuzijazmom prenosio znanje? Da li sam stekao poverenje? Da li sam oprostio tudje greške i umesto osude podučio nekoga da vise ne greši? Da li sam iskazao dovoljno poštovanja Prirodi?

Ne možemo da budemo uspešne vodje ako se ne preispitujemo i ako ne radimo konstantno na ličnom usavršavanju. Znanje nije konačna stvar. To je proces bez kraja. A da biste upijali nova znanja i napredovali morate da napravite mesta, a mesto se pravi samo davanjem.Podstičući druge da budu bolji, pomažući im da prevazidju strahove i nesigurnosti , vi u stvari pomažete sebi.Pravite mesta za neko novo samopouzdanje za neke nove odluke koje neće da budu uslovljene vašim strahovima već će da budu plod slobodnog izbora. Zato dok gledate u ledja vašeg vodiča, bez obzira da li je on na užetu iznad vas ili zamišljeno gleda u daljinu, znajte da on ponavlja u sebi jednu izreku kao mantru:”Nije znanje znanje znati, već je znanje znanje dati”…

 

Dragan Jaćimović

Extreme Summit Team

Print Friendly, PDF & Email

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *