Ako mogu da biram, uvek ću odabrati put koji vodi preko nekog mosta. Ovaj mali projekat je upravo tako i nastao, obilazeći mostove kad god sam bio u prilici. Često zastanem i zamišljam kakav bi osećaj bio da sam u mogućnosti da ih pređem penjanjem. Kako bih dobio željeni rezultat, logično je bilo da penjanje prepustim nekome ko je u tome stvarno dobar a ja kao fotograf uradim svoj deo i na taj način objedinim sve u jednu celinu. Za saradnju sam se obratio Milanu Tomiću jer sam znao da je vrlo iskusan i dobar penjač, a to je presudno kod ovakvih poduhvata kada moram imati potpuno poverenje u osobu sa kojom radim. Milan je izuzetan sportista tako da je saradnja bila pravo zadovoljstvo.
Ovom prilikom smo želeli da predstavimo penjanje dva mosta, Mosta slobode u Novom Sadu i mosta preko reke Tise u Adi.
Iako težimo da boravimo što češće u prirodi i van naseljenih mesta, ovo je bilo jedinstveno iskustvo za obojicu. Radeći ono što najviše volimo, imali smo privilegiju da pored jezive buke saobraćaja i užurbanih ljudi, grad utihne na tren, a mi ga doživimo na jedan poseban i malo drugačiji način.
Najbitniji faktor tokom projekta je bila bezbednost kako naša, tako i ljudi oko nas, pa smo najveću pažnju usmerili ka tome. Danima smo obilazili mostove i procenjivali kako da na najsigurniji način i što neprimetnije izvedemo sve. Napravili smo jasan plan i obojica smo znali svoj zadatak.
Slikanje jednog ovakvog projekta je prilično zahtevno. Nema slobodnog kretanja jer se sve radi na užetu i na visini i zato sve mora da se isplanira do detalja kako bi fotografije uspele. Često, kada imam ovakav zadatak pred sobom, vizualizujem ceo proces dosta puta kako bih potpuno bio nezavisan i siguran u ono što radim. To mi omogući smirenost, a kasnije i bolji rezultat.
Moj zadatak je ipak bio mnogo lakši od Milanovog. Iako osiguran na isti način kao pri sportskom penjanju, Milan je morao da vodi računa o svojoj bezbednosti i da rasporedi snagu kako bi istrajao što duže. Penjanje je bilo prilično zahtevno jer je sve vreme bio u previsu, a to znači da nema kako da se osloni na noge i da se odmori već je napor skoncentrisan na ruke. Ipak, utreniranost i upornost se isplatila pa smo nakon uspešnog završetka, poneli sa sobom jedno novo iskustvo i malo drugačiji pogled na našu urbanu sredinu.
Iznad svega, voleo bih da istaknem da smo za vreme penjanja imali tim koji se brinuo o našoj bezbednosti i da nikako ne preporučujemo ovakav poduhvat.
Tekst i foto: Miloš Milenković