• Пет. нов 8th, 2024

Moja planeta - magazin za aktivni život

Moja planeta 05 (02.2011.)

DOWNLOAD tango_red_go_next_116002

 

Sadržaj:

Ljudi:
Gorska služba spasavanja Srbije
Planinarenje: Gorski kotar, Ljuboten, Rtanj, Maglič, Treskavica
Tema broja: Pozdrav s krova Afrike – ekspedicija kes „Pozitiv” „Kilimandžaro 2011”

02 – 03     Press photo Srbija 2011 / reč urednika

U našem novom broju su se, same po sebi, nametnule zimske fotografije sa planinarskih tura iz celog regiona i priče koje ih prate. Fotografisati prirodu i čoveka u njoj je uvek bio izazov, ne samo umetnički, da to tako nazovem, već i tehnički. Prosto morate biti i fizički sposobni da se nađete na nekim visinama i nepristupačnim i zanimljivim mestima. Godišnje doba u kojem se sad nalazimo je dosta zahvalno da se naprave dobre fotografije, a svakako i izazov za svakog planinara, alpinistu ili biciklistu da osvoji svoju omiljenu planinu ili mesto u prirodi i u zimskim uslovima. Na sajtu www.mojaplaneta.net vas ponovo čekaju neke ažurirane stranice.

04 – 07     Ljudi: Uvek na pravom mestu – GSS

Gorska služba spasavanja je dobrovoljna i neprofitabilna organizacija, čiji je cilj pomoć i spasavanje ljudi u nepristupačnim, planinskim i urbanim uslovima. Evo njihove priče… Sigurno ste već sretali pripadnike Gorske službe spasavanja na našim planinama, a mnogi dobro pamte crveni znak sa runolistom u sredini, koji im se ukazao kada su bili povređeni, izgubljeni ili im je zatrebala bilo kakva druga pomoć. Od skijališta po celoj Srbiji, gde lete stazama i čini se da ih ima na desetine, do obezbeđivanja planinarskih akcija, svojim pristupom ulivaju snagu i sigurnost, kako učesnicima, tako i organizatorima…

08 – 11Dragana Rajblović     Akcija: Na krou Afrike – Kilimadžaro

U organizacija kluba „Pozitiv”, 15. januara smo stigli u Keniju u Nairobi i autobusom smo istog dana prevezeni u Arušu, grad u Tanzaniji, gde smo se smestili u hotel. Već sutradan smo krenuli na Kilimandžaro. Desetočlanu ekipu činili su: Stevan Vidaković iz Subotice, Gerhild Steiner iz Austrije, Ivona Jočić, Zehra Balić, Rade Đorđević, Sead Franca i Halid Franca iz Bijelog Polja, Tanja Pavličić iz Podgorice, Lubomir Kotevski iz Makedonije i ja – Dragana Rajblović – vođa grupe. Po toplom i sunčanom danu ušli smo u nacionalni park i sa 1.830 metara (Marangu kapije), krenuli ka Mandara kolibama, koje se nalaze na 2.700 metara…

12 – 15Milijana Tomić     Putovanja: Miriše kao „Teen Spirit“ – Sijetl

Do dolaska Evropljana u 19. veku na prostore države Washington – „oazu prirode”, u oblasti Puget Sounda se mnogo lepo živelo. Naime, ove krajeve su naseljevali starosedeoci – Indijanci plemena Sukvamiš i Duvamiš (Duwamish i Suquamish), koji su negovali svoju tradiciju, običaje i govorili svojim maternjim jezikom lutošid. Dolazak belog čoveka označava početak njihovog istrebljenja i borbe za opstanak. Pa ipak, „dobri Amerikanci” su imali „korektnu” ponudu nudeći im 150.000 dolara i rezervat za dva miliona ari zemlje… Zaista, pa ko bi odoleo ovakvoj ponudi?! Govor indijanskog poglavice Sijetla – po kome grad danas nosi ime, ostao je upamćen kao ekološki manifest – polazna tačka u borbi za zaštitu životne sredine…

16 – 18     Outdoor: Prijalo vam, da bog da!

Koliko puta ste videli planinare da pred uspon ili tokom akcija prosto progutaju mesni narezak, punomasni sir, paštetu, šunku ili neku sličnu „energetsku” poslasticu? Sigurno ste primetili da mnogi tokom pauza na meniju imaju gomilu čokoladica? Drugi, pak, radije doručkuju mlečne namaze, a energiju dopunjavaju gomilom suvog i koštunjavog voća ili bonžitama. Kada se planira naporna akcija, prilikom koje se prelazi od 30, pa i do 50 km dnevno, treba pažljivo isplanirati meni i dinamiku obroka, jer se može desiti da pun stomak bude jednako nesnosan problem, kao i prazan. Ključ optimalne ishrane je u meri. Ne treba preterivati ni u čemu i bolje je obilan doručak podeliti na nekoliko manjih…

19 – 21Karmela Brkić     Planinarenje: Stazama Gorskog kotara

Sa planinarskim društvom „Lipa”, 30.1. ove godine opet sam se uputila u jednu pustolovinu. Pustolovina se zvala Zeleni vir i Vražji prolaz, koji se nalaze u Gorskom Kotaru. To je sjeverni do planinske Hrvatske, u blizini Skrada, na nadmorskoj visini od 302 do 649 mnv. Skrad se spominje još 1805. godine. Bilo je to kmetsko naselje kroz koje je prolazila Lujzijanska cesta (1811) od kada se Skrad počeo ubrzano razvijati. Kraj oko Skrada prekriven je bjelogoričnom i crnogoričnom šumom. Životinjski svijet veoma je bogat, pa nije rijetkost sresti medvjeda ili plahu srnu. Događa se čak i da medvjed zaluta u potrazi za hranom u naselje…

22 – 25Igor Todoroski     Planinarenje: Zimski uspon na vrh Ljuboten

Imali smo veliku želju da prva grupna zimska akcija u 2011. godini za članove PD „Korab”, sa meteoroloških aspekata bude besprekorna: sa mnogo sunca, slabim vetrom i bez i jednog oblaka na vidiku. Akcija je planirana za 16. januar i trinaestoro zimskih tragača za avanturom i uzbuđenjem krenulo je prema Ljubotenu (2.499 m), najsevernjem vrhu na Šar planini. Iako nije najviši vrh Šare, zbog svog oblika i izdvojenosti, to je najupečatljivija šarplaninska tačka i jedan od najlepših vrhova planine. Zbog svog piramidalnog oblika i uočljivosti sa svih strana i iz velike daljine, za Ljuboten su vezani mnogi epiteti – on je moćan, veličanstven, inpresivan, gord, čudesan… Ovo dovoljno govori o njemu…

26 – 27Tibor Ružić     Planinarenje: Božićni uspon na Rtanj

Tradicionalna republička akcija okupila je brojne planinare iz Srbije i regiona. Među prvima na vrhu Rtnja bila je grupa planinara iz Vojvodine… Jedna od brojnih planinarskih ekipa iz Vojvodine krenula je na možda najmasovniju republičku akciju, posle Fruškogorskog maratona, „Božićni uspon na Rtanj”. Osnovu ekipe su činili Branko Terzin-Čača, Tibor Ružić, Ljuba Popov, Marija Penjivrag i Milojka Ponoćko, a kasnije su se priključili planinarima iz Novog Sada. Na mestu okupljanja smo stigli u 19 sati. Raspoređeni smo po sobama, a spavali smo u domu koji je udaljen par stotina metara od restorana…

28 – 30 – Radonja Srdanović     Planinarenje: Maglič – vučjim stazama

Na zimski pohod na atraktivan vrh Maglič (Crna Gora) odvažila se mala grupa upornih planinara. Pri usponu njih je pratilo sunce, a u povratku oni su pratili vučje tragove! P etak je, 7. januar 2011. Umoran od proteklog dana, polako se spremam za „aljine” kad zvoni telefon… „Hoćemo li sjutra u planinu?” Moj odgovor je bio pozitivan, iako nisam znao kad ću spakovat stvari i naći kamašne do ujutro… Najbitnija je dobra vremenska prognoza i društvo koje ide! Ubacim najosnovnije stvari u ranac i lijegam, mada sam zaspao nešto prije četiri sata. I opet ne nosim aparat nego fotografije kradem od Vlajka, ali nemojte mu reći…

31 – 33Saliha Karačić    Planinarenje: Treskavica zimi

Početkom februara odlučili smo se za zimski uspon na Malu Čabu, Paklijaš, Đokin toranj… Ukratko: Treskavica (Bosna i Hercegovina) sa svojih 2.086 mnv, zima, sneg, obećavajuća vremenska prognoza… Četvrtak, večernja kafica u „Bonbonu” i veselo društvance… Smjeraju nešto? Novi pohod možda? Upravo to! „Pao” je dogovor za još jednu „laganu” turu – pohod na Đokin toranj na prelijepoj Treskavici. Prema vremenskoj prognozi dan – 5. 2. 2011. godine, obećava i biće ekstra za penjanje. Rano subotnje jutro. U šest sati krećemo iz Sarajeva. Hrabra šestočlana ekipa u sastavu: Davor Ciganković (vođa ture), Selver Ajrulahi, Mario Dlouhi, Mile Fejzić, Admir Ibričić i ja polako, ali sigurno, idemo prema Turovima…

34 – 37 – Moja planeta     Biciklizam: Prvenstvo Srbije u ciklokrosu

Državno Prvenstvo u ciklokrosu održano je 22. januara u Novom Sadu, u organizaciji Biciklističkog saveza Srbije i Biciklističkoh kluba „Novi Sad”. Dvadesetak centimetara snega i temperatura oko nule, nije smetala trenutno najboljim takmičarima u zemlji da se nadmeću za šampionska odličja u okviru sedam kategorija – od najmlađih do najstarijih. Po rečima organizatora Nemanje Vajsa, predsednika BK „Novi Sad”, prijavilo se 30 klubova, sa oko 90 takmičara. – Ciklokros se vozi na kružnoj stazi od 2,5 km, na vreme od 15 do 50 minuta u zavisnosti od kategorije. Staza je sa prirodnim neravninama, a tu su i prepreke pred kojima takmičari silaze sa bicikla, prenose bicikl i nastavljaju da voze…

38 – 39     Market: Šta? Štapovi!

Kada sam počinjao svoju hodačku karijeru, likovi sa štapovima su mi uvek izgledali fensi i kao da znaju nešto što mi ostali (ljudi bez štapova) nismo znali. Vremenom sam utvrdio da je to tačno. Elem, manje su fensi, a više pametniji, a evo i zašto!Kada sam prvi put uzeo štapove u ruke, umalo nisam izbio oči što sebi, što ljudima okolo. Mlatarao sam njima kao pomahnitao, pokušavajući da ispitam sigurnost svakog kamička na koji sigurno neću stati. Međutim, već nakon pola sata „ušao sam u štos”, a posle nekoliko kilometara prestao sam naglas da sričem: „Leva noga – desna ruka, desna ruka – leva noga”. Ukratko: počeo sam, nekako nagonski, da hodam ispravno i bez opterećenja…

40 – 42Momir Zubović     Propeler: Na zaleđenim slapovima – francuski Alpi

Zima, a kod nas snijega nigdje. Leda ni u pričama nema. Pa ipak, dugo očekivano penjanje na ledu konačno mi se ostvarilo sredinom januara ove godine (od 13. do 21. januara), kada sam kod prijatelja Tuyena boravio devet dana u gradu Chambery u Francuskoj. Nedaleko od tog mjesta nalaze se mnogobrojne atraktivne alpske planine kako za planinarenje i turno skijanje tako i za ledno penjanje. Prvi dan mog dolaska obilježilo je veliko razočarenje, jer sam, kako se činilo, baš ja donio ljeto sa sobom čak i tamo. Planirane ledene destinacije koje smo mislili penjati tada su bile skoro pa potpuno otopljene. U međuvremenu razmišljajući gdje i kako dalje, penjali smo na obližnjim uređenim penjalištima i „via ferrate”…

43     Pisma čitalaca

Pretpostavljam da ste dobili dosta reakcija na pokušaj da razmrsite „outdoor terminologiju” („Moja planeta” broj 4, tekst „Hajker, treker ili planinar?”). Pa da se i ja priključim 🙂 Ja sam u Oxfordu već 11 godina, i volim da se družim sa ljudima koji vole prirodu. Malo sam i ja „prošetao okolo”, ali ni izdaleka dovoljno 🙂 Podržavam vašu inicijativu da se pojasni terminologija, jer odavde sve izgleda veoma jasno. Objašnjenje vašeg autora je više nego dobro, osim možda u razlikovanju između „mounteenieringa” i „trekkinga”. Ovde (Engleska) je prihvaćena terminologija po kojoj je razlika u komplikovanosti i načinu uspona...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *