• Суб. окт 12th, 2024

Moja planeta - magazin za aktivni život

Zimsko prženje

ByJovan Jarić

јан 30, 2018
Skier applying sun block

Kako se zaštititi od štetnog UV zračenja tokom aktivnosti na snegu…

Do sada smo već naučili: pri outdoor aktivnostima tokom najtoplijeg doba dana treba nositi duge rukave, nogavice, šešir i odgovarajuće naočare, a eksponirane delove tela zaštititi kremom za sunčanje visokog faktora. Čini se da smo tokom leta uglavnom dobro zaštićeni, te da je daleko češće dolazilo do „cvrčanja” kada to retko ko očekuje – zimi, pa čak i po oblačnom danu… „Zubato” sunce zna da prevari, pa se čak i onim marljivima dešavalo da zbog sitnih propusta završe sa opekotinama drugog stepena u nosu, vratu ili nadlanicama.

Dok prelazite preko snežnih površina, UV zraci se odbijaju od kristala snega i, pošto vas „gledaju” iz drugog ugla, pronalaze sve nezaštićene delove, a to su najčešće nosnice, kapci i deo oko brade. Ovo lako crvenilo se zbog hladnoće obično dodatno iskomplikuje, pa osoba koja je zaboravila da nanese „faktor” veoma brzo završava s ljubičastim pečatima na licu i oteklim kapcima i usnama. Ovakva „povreda” često može da bude okidač i za alergijsku reakciju koja se manifestuje osipom. Imajte na umu da oblaci umanjuju ultravioletno zračenje tek za deset do 30 odsto. Prema tome: bilo da li ste planinar, skijaš ili border, bez obzira koliko ste cool – ne uzimajte zimu zdravo za gotovo!

Zaštita od „zubatog” sunca

Zaštita od zimskog sunca je manje više ista kao i od letnjeg, s tim što posebno treba obratiti pažnju na neke sitnice.

● Faktor faktora: Pri izboru kreme za sunčanje budite obazrivi i nemojte obavezno koristiti istu onu koju nosite na plažu samo zato što ima „veliki faktor”. Zimi birajte kreme koje ne ostavljaju masan i vlažan trag jer u zimskim uslovima, kada je povećana vlažnost, mogu dodatno da snize temperaturu na površini kože, što baš nije uputno na hladnoći. Tada se izlažete opasnosti od smrzavanja – povrede koja se manifestuje na sličan način kao i opekotina.

● Kako i kada nanositi kremu: Kremu sa visokim faktorom zaštite nanesite pola sata pre izlaganja suncu, a posebnu pažnju obratite na nos (sa svih strana, a posebno nosnice), bradu i deo iznad obrva. Nakon toga, krenu u tankom sloju nanosite na svaka dva sata. Nos je naročito nezgodan za održavanje, jer zbog hladnoće dolazi do kondenzacije. To znači da ćete ga često brisati i skidati dragocene slojeve kreme, pa obratite dodatnu pažnju.

● Stikovi za usne: Klasična zaštita za usne nije dovoljna. Ona štiti vaše usne od isušivanja, ali nikako nije dovoljna da ih zaštiti od UV zračenja. Ukoliko ne želite očaravajuće nabrekle usne poput lame, obavezno koristite stikove sa UV zaštitom. Mnogi stikovi ostavljaju beli trag, što vam se možda neće svideti, ali upravo oni pružaju najbolju zaštitu. Mnogi ih koriste i za zaštitu nosa.

● Zaštita očiju: Bilo koje naočare vaše oči neće zaštititi od pogubnog uticaja UV zračenja. Obične naočare zatamnjuju vaš vidik i zenice su otvorenije, te propuštaju više svetla, pa tako i UV zraka. Bolje uložite malo više novca i kupite naočare ili lečerke s UV atestom. Najbolje je koristiti kombinaciju naočara i glačerki: kada se penjete i naprežete koristite naočare, te tako izbegnite znojenje i zamagljivanje, a u spustu i pri agresivnim padavinama stavite glečerke. Ako morateda birate, bolje kupite naočare, jer glečerke ne dišu dobro. Ako ste skijaš ili border – šta da vam kažemo – moraćete da investirate u obe „sitnice”.

● Šešir, kapa, kačket: Šeširi dolaze u svim oblicima i veličinama, i trebali biste pazariti onaj koji vas najbolje štiti. Mali problem je taj što šeširi odlično štite od sunca, ali ne i od hladnoće. Štrikane kape, pak, pružaju odličnu termičku zaštitu, ali ne štite lice od UV zračenja. Možda je najbolje rešenje filcani kačket s zaštitom za uši. Ukoliko vas ovaj model suviše podseća na „hvala ti deko”, potražite hibrid: „štrikana vunena gombica s obodom”, koji istovremeno greje i sprečava „cvrčaje”. Korišćenje dobre kape ili kačketa ne isključuje upotrebu kreme.

● Buff: Sjajna jednostavna stvar! Može da bude kapa, zaštita lica, šal, rajf za kosu, maramica… Kombinacijom buffa, glečerki i odgovarajuće kape možete sasvim da izbegnete upotrebu krema za sunčanje, ali to ipak ne savetujemo.

Šta ako ipak…

Ok, bili ste pažljivi, ali ste ipak završili s „prženicama” na licu. Usne vam pulsiraju, oči vas peku, a crvenilo se širi i osećate kako će se uskoro pojaviti vodenasti plikovi… Prvo što treba da uradite jeste da se sklonite od izvora UV zračenja.

● Najefikasniji lek protiv opekotina jeste hladan tuš. Pored toga što smanjuje bol, hladna voda ublažava crvenilo i hladi oštećene slojeve kože. Ovaj trik možete koristiti svaki put kada updnete u nepriliku, bilo da ste na skijalištu ili u kuhinji. Samo budite uporni i nakon deset minuta tuširanja drugostepena opekotina biće tek blago crvenilo.

● Šoljicu jabukovog sirćeta sipajte u mlaku vodu za kupanje. Blago kisela sredina pomaže regeneraciju površinskih slojeva kože.

● Maska od ovsene kaše čini prava čuda ukoliko ste spržili delove lica.

● Nekoliko kapi esencijalnog ulja lavande ili kamilice olakšava bol kod površinskih opekotina kože.

● Izbegavajte sapun ili veštačke preparate prilikom umivanja, jer mogu dodatno da isuše kožu.

● Koristite losione koji sadrže aloju da bi se umirili i hidratizirali oštećenu kožu. Neki proizvodi od aloje sadrže lidokain – blagi anestetik koji može pomoći u ublažavanju bolova od opekotina.

● Pijte puno vode, voćnih nezaslađenih sokova i sportskih suplemenata za rehidrataciju i vraćanje minerala. Naime, vaša koža je suva i dehidrirana, pa nadoknada izgubljenih telesnih tečnosti pomaže bržem zaceljenju. Iako se najčešće radi o radi licu, odnosno relativno maloj površini, dobro hidriranje pomaže bržem zaceljenju i minimalizuje potencijalne komplikacije.

● Stari dobri, smrdljivi jekoderm. Nije popularan, ali olakšava tegobe. Koži vraća elastičnost, hidratizuje i pomaže u regenraciji. Bilo da se radi o sprženom licu ili batacima – i dalje je nezamenjiv.

● Kreme na bazi hidrokortizona odlične su za tretiranje upalnih bolesti kože, poput dermatitisa, atopijskog dermatitisa, seboreičnog dermatitisa i seboreje. Naravno, ekspresno će vam pomoći i ukoliko ste spržili kožu na zimskom suncu. Pre upotrebe preparata na bazi ove supstance konsultujte se sa lekarom jer kortikosteroidi su hormoni kore nadbubrežne žlezde koji imaju brojne fiziološke funkcije.

● Kiselo mleko i jogurt. Ako ste cool, stisnite zube i na opekotine ipak nanesite tanak sloj jogurta ili kiselog mleka, jer će oni stvoriti proteinski film i udahnuti život „pečenim ćelijama”.

● Vitamin E je antioksidant i može pomoći smanjenju upale izazvane opekotinama od sunca. Koristite ulje sa visokim sadržajem ovog vitamina, a možete da uzimate i suplemente oralno.

● Krastavci imaju prirodne antioksidativne i analgetičke osobine. Izblendirajte krastavac i pastu namažite na opečene delove. Danas je ovo povrće dostupno tokom cele godine, pa ga možete koristiti kao masku čak i ukoliko nemate opekotine lica. Ako ste žena – ovaj tretman vam nije stran, a ukoliko ste muškarac – krajnje je vreme da malo sredite one falte oko očiju.

Lekovi i hrana koji pojačavaju UV zračenje

Ako uzimate pojedine lekove, vaša koža može da bude osetljivija na sunce. To su pre svega tetraciklini, tiazidi, sulfonamidi, fenotiazini, oralni kontraceptivi, diuretici i lekovi za dijabetes. Takođe, i limun, celer i peršun sadrže sastojke koji pod uticajem UV zračenja aktiviraju melatonin u koži i mogu uzrokovati pojavu tamnijih mrlja.

UV zračenje

Ultraljubičasti zraci (UV) predstavljaju elektromagnetno zračenje s talasnim dužinama manjim od vidljivog zračenja. Dakle, UV ne možemo da vidimo, ali svakako možemo da osetimo na svojoj koži. S jedne strane, pod utucajem ovih zraka u epidermu se generiše vitamin D. S druge strane… Da li treba ponavljati da izlaganje ovoj vrsti zračenja povećava rizik od tumora kože i može da ošteti vid? Iako ove informacije mogu da budu kontradiktorne i zbunjujuće, treba da znate da izlaganje suncu nije zabranjeno, ali ono treba da bude umereno. Za generisanje optimalne količine vitamina D potrebno je samo triput po deset minuta nedeljno prošetati rano ujutro ili kasno popodne, kada je UV zračenje minimalno. Intenzivno sunčanje, kvarcovanje i slične nepodopštine zaobiđite u širokom luku.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *