Moja planeta 17 (02.2012.)

DOWNLOAD tango_red_go_next_116002

 

Sadržaj:

Tema broja: Tradicionalni zimski uspon na Hajlu
Visokogorstvo: ledeni susret sa Triglavom
Planinarenje: Suvobor, Igman
Propeler: Pd „Vučji Zub”, Trebinje
Ljudi: Felicity Aston, potpuno sama na Antarktiku
Outdoor: konjički karavan na Tari
Ishrana: ulaganje u budućnost; vegetarijanac u planini; upoznajte plućnjak


02 – 03
    Planininarski domovi / forum / reč urednika
Veliki adresar planinarskih domova iz celog regiona na jednom mestu.

Forum: Outdoor sportovi, planinarenja, najave akcija, kupi-prodaj, izveštaji sa akcija…

04 – 05     Pirin, Bugarska – mesta za spavanje

Planinarski dom “Bezbog”. Lokacija: Severni Pirin – nalazi se blizu Bezbozhkotog jezera. Opis objekta: Petospratni objekat sa kapacitetom od 130 mesta. Ima struju, vodu, grejanje, kupatilo, bar, restoran, kantinu… Kako doći: Iz grada Dobrinishte (železnička stanica, uskotračnom prugom, linija Septemvri – Dobrinishte) – 5,00 h. peške (ili 2,30 h peške do doma Gotse Delchev i 0,27 h žičarom). Kontakt: + 359 885 / 50 28 01, + 359 888 / 28 61 02
Planinarski dom Banderitša (1.810 mnv) Lokacija: Severni Pirin – na levoj strani Bandershke reke. Opis objekta: Kompleks od tri trospratna objekta sa 95 mesta za spavanje (novi deo), dvospratni objekat sa 73 mesta (stari deo) i bungalovi sa 30 mesta (ukupno 198).

06 – 07     Pisma čitalaca

I kao vozač, i kao planinar, poslednjih godina imam dileme u vezi sa GPS uređajima. Da li mi je nužan i ako jeste koji kupiti – glavna su pitanja koja, verujem, ne muče samo mene. Tekst „Pozicioniranje u prostoru – GPS” stigao je u pravi čas. Hvala za korisne informacije i, ukoliko budete u prilici, molim vas da s vremena na vreme objavljujete šta ima novo u vezi sa ovom tehnologijom. Takođe vas molim da pripremite tekst o još jednoj temi, koja će, verujem, sigurno interesovati dosta čitalaca „Moje planete”. Svi mi volimo da se pravimo da znamo sve i svašta, ali mene nije stramota da priznam da, iako imam desetogodišnje planinarsko iskustvo, tek otkrivam nove tehnologije. Zato bih voleo da saznam više o ručnim časovnicima sa altimetrom.

08 – 13 Dejan Milošević     Visokogorstvo: Memorijalni uspon na Hajlu

I ove godine, od 13. do 15. januara, 15.put po redu, održan je memorijalni zimski pohod „Safet Mavrić Ćako” na planini Hajli, u organizaciji PSD „Hajla” iz Rožaja. Ovaj memorijalni uspon se održava u sećanje na tragično preminulog planinara i alpinistu iz Novog Pazara Safeta Mavrića Ćaka, koji je poginuo 6. januara 1997. godine na Hajli, dok se pripremao za uspon na Mont Everest. Ovo je bila prilika da se planinari iz mnogih klubova i država druže, međusobno upoznaju, razmenjuju iskustva i uspostavljaju saradnju. Pored domaćina planinara iz Rožaja ove godine je bilo oko 150 planinara iz dvadesetak planinarskih klubova iz Crne Gore, Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine. Planinari su bili smešteni u katunu Bandžov i planinarskom domu Grope.

14 – 18Nikola Radojević     Visokogorstvo: Ledeni susret sa Triglavom

Grupa planinara, u organizaciji PSD „Železničar” iz Beograda, izvela je zimski uspon na najviši vrh Julijskih Alpa – Triglav (Slovenija)…S matra se da svaki Slovenac, bio on planinar ili ne, treba da se makar jednom popne na Triglav. Za njih je ovaj atraktivan i veličanstven vrh simbol prirode i težnja čoveka da se vrati prirodnim vrednostima i zdravom načinu života. Triglav je odavnina bio cilj za mnoge planinare, visokogorce i alpiniste koji su težili da ostvare različite ciljeve penjući se njegovima strmim i ponosnim liticama. Čovek je prvi put kročio na najviši vrh Julijskih Alpa 25. avgusta 1778. godine penjući se iz pravca Bohinjskog jezera. Najmarkantiji deo planine je čuvena severna stena…

19Stanislav Altkorn     Promocija: Fruškogorski raj za bordere

U nedelju, 12. februara otvoren je prvi snowboard park u Vojvodini, na Brankovcu u NP „Fruška gora”. Tačno u podne presekavši vrpcu, Stanislav Altkorn, predsednik Udruženja SNB life, koje i stoji iza celog projekta, simbolično je otvorio mesto koje su godinama priželjkivali mnogi snowboarder-i i skijaši iz svih mesta kojima je Fruška gora na pola sata – sat vožnje kolima. Udruženje SNB life se posebno zahvaljuje Šumskoj zajednici Beočin, Gradu Novom Sadu, Opštini Beočin, NP „Fruška gora”, Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode i svim svojim članovima, jer aktivnim angažovanjem svih ovaj projekat je uspešno izveden. Otvaranju je prisustvovao veliki broj snowboarder-a iz Novog Sada, Šapca, Beočina, Beograda…

20 – 22Branislav Makljenović     Planinarenje: Rajačka bjelina

Lakonogi i otvorenih misli, krenulo 19 planinara u susret jednom od vrhova Suvobora – Rajcu. Sve do sela Slavkovica, nije se nazirao veći sloj snijega. Tek da stvori idiličan prizor, napadao je tanki sloj bijelog pokrivača. Penjući se serpentinama u pravcu planinarskog doma, slika se ubrzano mijenjala. Deblji jastuci snijega su se baškarili pred očima, a putem se već sporije vozilo. Naiđosmo na zaustavljen autobus, koji uspjesmo mimoići i uskoro se nađosmo na zatrpanom parkingu ispod doma. Pola sata je bilo dovoljno da se svi pripreme za pješačku turu. Krenusmo u 10 h. Poznatim putem, pored kafane „Lovačke priče”, krenuo je lagani uspon. Već prvi koraci van asfalta pokazali su da neće biti opuštena šetnja. Staza koja vodi ka Dobrim vodama, nazirala se samo vrhovima ograde. Sve zameteno i zatrpano.

23 – 25Kemaludin Mutapčić     Planinarenje: Stazama heroja – Igman

Tradicionalnom planinarskom akcijom obeležena 70. godišnjica legendarnog Igmanskog marša. Startovali su u Hadžićima (BiH)… U decembru 1941. godine, dok nemačke trupe nadiru prema Moskvi i Lenjingradu, u malom mjestu Rudo, u Bosni, Tito formira Prvu proletersku brigadu – prvu regularnu jedinicu NOV. Jedno od njenih prvih velikih iskušenja bio je Igmanski marš, koji je trajao je od 15. januara do 7. februara 1942. godine. Na putu života i smrti, u usiljenom maršu dugom 100 kilometara, preko Romanije, Sarajevskog polja, Igmana, uspjevaju doći na slobodnu teritoriju istočne Bosne. Mnogi vojnici su tu ostali bez dijelova tijela ili su se smrzli i umrli od promrzlina…

26 – 29Igor Škero     Propeler: Družina s Vučjeg zuba / Eko list

Planinarsko društvo „Vučji zub” iz Trebinja osnovano je 2007. godine i broji oko osamdeset članova svih uzrasta, organizovanih u više sekcija. Društvo je dobilo ime po istoimenom vrhu u masivu Orjena. U godišnjim planovima aktivnosti društva nađe se „od svega po malo, za svakog po nešto” – od čišćenja i markiranja staza, izleta u prirodu, obuke iz prve pomoći i orjentacije u prirodi, do zahtjevnih akcija – uspona na planinske vrhove Orjena, kao i u bližem i daljem okruženju, napornih biciklističkih tura, obilazaka speleoloških objekata i slično. Tri akcije u organizaciji „Vučjeg zuba” već imaju status tradicionalnih. Prva i svakako najmasovnija je „Uspon na Vučji zub i vrhove Orjena” koja je na programu sredinom oktobra.

30 – 35Moja planeta     Ljudi: do krajnjih granica i nazad, Felicity Aston – Antarktik

Tridesetčetvorogodišnja Britanka Felicity Aston krajem januara okončala je svoju nesvakidašnju avanturu Antarktikom. Ova odvažna dama, putovala je 65 dana i prešla oko 1.750 kilometara, koristeći isključivo snagu sopstvenih mišića i tako postala prva žena koja je sama proputovala najhladniji kontinent i „usput” posetila Južni pol. Magazin „Moja planeta” imao je priliku da razgovara sa njom neposredno nakon njenog povratka sa putovanja. Uputili smo joj e-mail i ekspresno dobili odgovor. Oseća se srdačan ton, potpuna otvorenost i spremnost na saradnju. Džoramo e-mailove, a sa svakom sledećom porukom stičemo sve jači utisak da je poznajemo – kao da smo je već sreli negde u planini, popričali, podelili sendvič sa njom…

36 – 38Dušan Milovanović     Outdoor: Kauboji na Tari

Zimski konjički karavan održan je na Kaluđerskim Barama, na planini Tari (Srbija), tokom 21. januara… Projahati planinom u zimskom periodu, kada je sneg svugde oko nas, kada se temperatura spušta ispod nule, predstavlja izazov i za jahača i za konja. Konjskim kopitama je znatno bolje jer nema oštrog kamenja. Tada se mogu jahati i raskovani. I uvek kada sam jahao u takvim uslovima, uvek sam razmišljao kako će izdržati konji, ali i jahači koji dolaze na jahanje i nisu naviknuti na zimu. Sve sam ja to predviđao, samo nisam mogao da predvidim da u zakazanom terminu može biti toliko snega. Prethodne godine su bile takve da u drugoj polovini janura ima dovoljno snega da se konji mogu normalno kretati, a sada ga je bilo „malo više”.

39ASAK Beograd     Promocija: kurs spelologije

Akademski speleološko-alpinistički klub Beograd (Srbija)
KURS SPELEOLOGIJE I PRIJEM NOVIH ČLANOVA
25. februara 2012. počinje novi kurs speleologije. Broj polaznika je ograničen. Informacije i prijavljivanje preko našeg maila: cavers@asak.org.rs

40 – 43GSS: Pomoć snegom zavejanim selima / Spasavanje iz snežnih lavina

Deo aktivnog sastava iz svih stanica GSS-a koji nije bio na dužnosti u urgentnom timu učestvovao je na seminaru na Staroj planini od 11. do 12. februara 2012. godine. Ovaj seminar GSS-a je deo programa obuke spasilaca GSS Srbije za rad u ekstremnim uslovima, izvodi se u najhladnijem delu godine na terenima poznatim po svojoj izolovanosti. Jedna od tema na seminaru bila je i spasavanja iz snežnih lavina. Spasioci GSS su slušali predavanja i praktično se obučavali u pretraživanju lavina, pronalaženja i davanja prve pomoći zatrpanima. Zbog teške vremenske situacije u zemljama regiona gosti iz službi spasavanja okolnih zemalja su morali da otkažu svoje prisustvo. Promena temperature i najava novih snežnih padavina stvara povoljne uslove za pojavu lavina, koje ne moraju da nastanu samo u visokim planinama nego i na usecima,

44 – 46Aleksandar Veljković     Akcija: Džipovima do najugroženijih

Svedoci smo najjače zime u ovom veku. Većina sela na jugu Srbije su odsečena od sveta visokim snežnim smetovima, a sneg i dalje pada. Taman malo stane, napravi pauzu od nekoliko dana, a zatim krene još snažnije nego pre. Mnoge porodice koje i bez tog snega teško žive po udaljenim planinskim selima, sada su životno ugrožene, bez mogućnosti da stignu do najbližih gradova da nabave namirnice ili dobiju neophodnu pomoć lekara. Deca ne mogu da stignu do svojih škola, nema struje. Zimske službe sa područja čitave Srbije, vojska i policija, ulažu velike napore da probiju blokadu zavejanih sela, i da posle svake nove mećave te probijene puteve nekako održe prohodnim. U tim naporima, svako ko hoće i može da pomogne je dobrodošao, jer mehanizacije nema dovoljno…

47 Dragan Jaćimović     Ekologija duha: Svi za jednog, jedan za sve!

Tamo gore ne prestaje svaka ljudskost, moral, etika i vaspitanje, nego samo sve maske spadnu i pokažemo u stvari ko smo i kakvi smo. Planina ne leči ljude, ona samo postavlja dijagnozu… I to nepogrešivo! U svakodnevnom životu svedoci smo jednog velikog otuđenja među ljudima, procvatu individualizma i egocentrizma, straha od iskrene komunikacije, gubitka samopouzdanja… Ne bih da ulazim u analizu svega toga, ali primećujem da mi u ekspedicije sve više dolaze ljudi otuđeni od života, koji više penju vrhove da bi izlečili neke svoje komplekse, a manje da bi uživali u Prirodi i druženju sa istomišljenicima. Zato je sve teže stvoriti dobar timski duh. Tokom prethodne ekspedicije na Mt. Everest bio sam svedok situacije u kojoj 400 planinara iz celog sveta sedi u baznom kampu dok se dvojica Italijana bore za život negde na 7.500 m.

48 – 49PK Gekon     Promocija: Bolder maraton 2012.

Pozivamo vas na treći bolder maraton, koji će se u organizaciji penjačkog kluba „Gekon” održati 25. februara u Prvoj beogradskoj gimnaziji (Cara Dušana 61 – ulaz iz Skender Begove ulice). Na ovom bolder maratonu mogu da učestvuju svi, bez obzira na pol, starost, penjačko iskustvo, članstvo u nekom klubu ili takmičarsku licencu. Da biste učestvovali na maratonu dovoljna vam je samo dobra volja. Ova manifestacija je revijalnog karaktera, dođite i uživajte u penjanju. Način penjanja: svi penju ceo dan. Maraton počinje u 10 časova i traje do 20 časova, Penjački klub „gekon” iz Beograda po treći put organizuje bolder maraton.

50 – 51 PAK Kragujevac     Promocija: Alpinistički tečaj

Planinarsko alpinistički klub „Kragujevac” organizuje zimski početnički alpinistički tečaj na Komovima od 11. do 17. 3. 2012. godine. Vođa tečaja i instruktor je Vojislav Škrbić Šeki iz Kragujevca (instruktor alpinizma i gorski spasilac), predavač i pomoćni instruktor je Mladen Jevđović iz Užica. U zavisnosti od broja učesnika tečaja organizatori će obezbediti dovoljan broj vođa naveza. Skup učesnika tečaja je 11. 3. u Eko katunima na Štavnama (sopstveni prevoz do zbornog mesta). Cena smeštaja je 50 evra dnevno za katun sa pet ležaja, odnosno deset evra dnevno po osobi, plus 0,5 evra boravišna taksa po čoveku. U slučaju da katun nije pun pokušaćemo da dogovorimo manju cenu…

52 – 55Moja planeta     Ishrana: Ishrana za budućnost

Kada imate 25 godina, bez problema možete prepešačiti više desetina kilometara sa jednom čokoladicom u džepu, koju ćete smazati „kad vam padne šećer”. Međutim, sportista koji ispravno razmišlja „jede za budućnost”. Fokus je na zdravoj ishrani i prevenciji bolesti kao što su dijabetes, rak, kardiovaskularne bolesti, hipertenzija, artritis i osteosporoza. Neki je zovu mediteranska dijeta, a vaš meni treba da se sastoji od puno svežeg povrća, mesa koje nije masno (što manje – to bolje), plave ribe (losos, skuša, tuna…), orašastih plodova i voća. Ova hrana nema ili ima nizak sadržaj zasićenih masti, koje škode srcu i nema rafiniranog šećera u sebi. Bogata je omega 3 masnim kiselinama koje održavaju ćelije u organizmu zdravim…

56 – 58Marica Puškaš     Ishrana: Vegetarijanac u planini

Ne mogu da se pohvalim dugogodišnjim vegetarijanskim iskustvom. Iza mene je tek pet godina bez mesa, ali je poslovična i sasvim prirodna (i poželjna) neposrednost većine planinara kod mene izazvala mnogo razmišljanja i stvaranja odbrambenih mehanizama u vezi sa ovim načinom ishrane. Zašto ne jedeš meso? Kako možeš da živiš bez proteina? Kako ćeš posle preživanja zeleniša „povući” uz brdo? To su najčešća pitanja sa kojima sam se susretala. Pored ovih vrlo simpatičnih i dobronamernih interesovanja, bilo je i pomalo čudnih i meni neshvatljivih reakcija. Mnogi planinari veruju da je vegetarijanstvo lažni humanizam, pomodarstvo, sektašenje i način da se istakneš u društvu – rečju „pain in the ass” svake akcije…

59 – 60 Radenko Lazić     Ishrana u prirodi: Plućnjak – i hranjiv i lekovit

Plućnjak je poznat pod imenima medunika, turski svati, te pod latinskim nazivom Pulmonaria officinalis. Od preko 2.000 vrsta porodice oštroliski, u našoj zemlji raste više od pedesetak vrsta. Plućnjak je višegodišnja, trajna zeljasta (dlakava) biljka, sa prizemnim listovima i uspravnom cvetnom stabljikom visokom do 30 cm, koja izraste u rano proleće – odmah iza snega. Jajasti, na vrhu zašiljeni, tamno zeleni listovi, koji se nalaze na dugim lisnim drškama, na svom licu imaju svetlije pege, koje asociraju na belu džigericu. Listovi na cvetnim stabljikama izrastaju naizmenično, na mnogo kraćim peteljkama nego prizemni. Zvonasti cvetovi nalaze se na višecvetnim dvojnim uvojcima. Plućnjak cveta u rano proleće (od marta do maja) menjajući boje cveta od ružičastocrvene do ljubičasto plave boje.

61Skijališta Srbije     Promocija: Snowboard park na Kopaoniku

U četvrtak 2. februara 2012. godine, u ski centru Kopaonik, u organizaciji JP „Skijališta Srbije”, a na veliko zadovoljstvo ljubitelja ekstremnih sportova, svečano je otvoren novi snowboard park. Ovaj jedinstveni park je izgrađen po ugledu na svetske ski centre, a otvorio ga je poznati snowboarder iz Velike Britanije Scot Pennman, kao i profesionalni snowboarderi iz Slovenije i Srbije. Snowbord park nalazi se na na lokaciji između instalacija Malo jezero i Krst. Dužina snow board parka je 450 m. Opremljen je najsavremenijim elementima, kao i signalizacijom i opremom za bezbednost, a na raspolaganju je kako početnicima, tako i naprednim vozačima board-a.

62 – 65Milijana Tomić     Putovanja: Istočnije od Istoka, Kamčatka

Pre ili kasnije traganja za divljom, netaknutom prirodom i nagoveštajima avanture odvode nas na kraj svih svetova – poluostrvo istureno u krajnjem severoistoku azijske Rusije, mesto gde su život i smrt u osetljivoj ravnoteži. Termalni izvori i vulkani, hladne reke i prozirna, čista jezera, tundre, močvare i planine, koje zasute snegom oduzimaju dah… Dobrodošli na Kamčatku! Poluostrvo Kamčatka se s razlogom ubraja u najsurovije, ali i najimpresivnije delove naše planete, predele kojima caruje moć i milost prirode. Nazivaju je još i „zemljom vatre i leda”, što je zapravo značenje njenog imena na jeziku starosedelaca. Hladni vetrovi šibaju sa Beringovog mora ledeći srž u kostima, kao i sam ljudski dah.

Print Friendly, PDF & Email

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *