Vertikal kilometar – Prokletije

U razgovoru sa jednim iskusnim planinarom, između ostalog, potegla se i tema odlaska na Prokletije na trku „Vertikalni kilometar”, koju organizuje „Skyrunning Srbija”. Rečenica koja je ostala urezana u pamćenju jeste sledeća: „Prvo Prokletije, pa pet praznih mesta i onda tek neke druge planine”, rekao je tada planinar. Sve je stvar ukusa. Nekome je nešto lepše, nešto mu više odgovara, na nešto ostaje ravnodušan… Odlazak na ovu planinu, međutim, u potpunosti je potvrdio da je ona ipak vlasnica neprikosnovenog broja jedan.

vertikal kilometar-prokletije-01

Stara izreka kaže: „Sve planine Balkana mogu na jednu stranu, a Prokletije na drugu”. Ko ih je posetio zna o čemu se radi, a ko je ovu trku iskoristio za prvu priliku da ode tamo, uverio se u tačnost te rečenice. Jednostavno – svi su osvojeni lepotom ovog planinskog masiva.

„Skyrunning Srbija”, zajedno sa Nacionalnim parkom „Prokletije”, PK „Radnički” iz Beograda i NGO „Orjen outdoor”, organizovala drugi „Vertikalni kilometar” ove godine. Prvi je bio na Rtnju 21. marta. Može se reći da je to bio samo „pitomi” uvod u ono što je takmičare sačekalo na Prokletijama.

vertikal kilometar-prokletije-02

Staza je bila dugačka 3,2 kilometra sa 950 metara uspona. Startovalo se na hronometar (na svaki minut) u 10 časova u subotu 25. jula iz doline Grbaje. Atmosfera na startu opuštena, ali… Krenuo je prvi trkač i kada su ga ostali videli na strmoj stazi i shvatili kuda ustvari treba da idu gore, nastao je mali metež. Malo je reći da je iz doline Grbaje pogled ka planinama impozantan, prelep. U tome su svi bili saglasni, kao i u činjenici da se trka u tom trenutku činila veoma, veoma teškom. Čak su i neki od iskusnijih trkača bili u nedoumici da li će stići na cilj u predviđenom vremenskom limitu od dva sata. Šta je onda trebalo da pomisle ovi manje iskusni učesnici?! Start svakog takmičara propraćen je aplauzom i bodrenjem ostalih koji su čekali svoj početak, kao i lavežom veoma živahnog maltezera, takođe, gosta ove manifestacije. Znače povici podrške na startu, daju odmah osećaj da ipak nije tako strašno i teško savladati ovaj uspon. Dobra stvar je što se oni čuju i dosta kasnije, kada počnete da se krećete uzbrdo, dok se start video do 750. metra.

vertikal kilometar-prokletije-03

Na svu sreću, vreme je poslužilo tog dana, pljusak se spustio tek negde oko 17 časova, a do tada su svi takmičari već bili u kampu. Važno je da tokom trke nije bilo padavina, a čula se tek po koja grmljavina u daljini. Sve u svemu, sunce je dobro upeklo. To se, međutim, nije tako osetilo odmah na početku. Posle prvih 60 metara po ravnom, gde je moglo da se trči, uspon koji je usledio bio je prošaran šumom i hladom. Bez obzira na to, bio je to i najteži deo trke. Kao što su organizatori i najavili, staza nije bila nimalo naivna. Uzana, sa mogućim odronima, pružala je malo mogućnosti da vas neko obiđe. Morali ste da se pomerite u stranu, kako bi neko mogao da vas pretekne. Na nekim mestima, litice su bile tik uz put kojim se išlo. Posle trke većina je komentarisala da te litice nije ni primećivala, jer su uglavnom svi pazili gde staju i kuda koračaju, jer su za ovu trku stvarno bili potrebni maksimalna koncentracija i oprez. Taman kada pomislite da nema kraja ovako teškom usponu, sretnete na stazi Draganu Radovanović iz organizacije. Ona uglavnom donosi dobre vesti na trkama. Bila je sada stacionirana na jednoj tački, pozdravljajući svakog takmičara, proveravajući da li je sve u redu i da li mu je nešto potrebno. Važnije od svega toga, dočekivala je i obradovala sve rečenicom: „Najgori deo ste prošli, sledi lakši uspon, a imate još jedan malo teži pred kraj, ali nije strašno…” Reči koje u tim trenucima zlata vrede…

vertikal kilometar-prokletije-04

Iako je ono što je sledeće čekalo učesnike bio lakši uspon, bila je tu i „druga strana medalje”. Izašlo se iz hlada, ostalo je da koračate samo pored trave, po kamenju i jakom suncu. Ali i to se nekako prebrodilo, jer su se tada pred vama otvorili nezamislivi pogledi na okolne vrhove. Uz komentar da su stali da fotografišu, takmičari su taman te pauze iskoristili i za kratak predah. Bila bi šteta da se ne zastane bar na par sekundi i uživa u prelepim prizorima, koji ne mogu da se mere sa mnogo naših planina.

vertikal kilometar-prokletije-05

Usput su se sretali trkači što se već vraćaju dole i oni su, od ovih što se još penju, bili pretrpani pitanjima koliko još ima do kraja. Blizu cilja, koji je bio nešto iznad takozvane Pečurke, na stazi koja vodi ka Krošnji i Severnom vrhu – Karanfilima, pred vama su bile samo stene. Ne može da se opiše to olakšanje kada vidite kako se viori zastava „Skyrunning Srbije” koja označava cilj. Savladan je i kameniti krš Prokletija i preostalo je da se najpre uživa u fantastičnom okruženju. Za to je vredelo ići onoliko uzbrdo. U jednom trenutku svi su zaboravili na umor, niko nije bio iscrpljen. Neki su se odvažili i otišli još i do vrha, dok su drugi obilazili obližnje stene kako bi se fotografisali i „uhvatili” još koji fenomenalan pogled i predeo.

vertikal kilometar-prokletije-06

Silazak nije bio nimalo lak, ali i to se prevazišlo, jer su svi i tada, idući istom stazom kojom su se i peli, iskoristili priliku da dobro sagledaju okruženje koje im je bilo iza leđa tokom trke i da još jednom sa te visine bace pogled na jedan od najlepših planinskih masiva na Balkanu.

I zaista jeste tako… prvo Prokletije, pa pet praznih mesta…

vertikal kilometar-prokletije-07

Najbrži Janko Gardović i Sofija Arapović

Ostvareni su odlični rezultati na „Vertikalnom kilometru” na Prokletijama. Pobednici su Janko Gardović (AK „Niskogorci” Herceg Novi) iz Crne Gore i Sofija Arapović (PK „Železničar”) iz Srbije.

Gardović je prvi prošao kroz cilj i sat je zaustavio na 38 minuta i pet sekundi. Sofija je bila brža i od nekoliko muškaraca i u ženskoj konkurenciji je pobedila rezultatom 52 minuta i 23 sekunde.

Na drugoj poziciji, našao se iskusni Makedonac Marjan Bonev („Treks”) koji je trku završio za 39 minuta i tri sekunde. Aleksandar Domazetović iz Crne Gore obezbedio je treće mesto rezultatom 41 minut i 47 sekundi.

Na postolju za drugu i treću poziciju našle su se takmičarke iz Crne Gore, Dijana Stanišić (HPD „Sniježnica”), koja je, takođe, uspela da stigne na cilj za manje od sat vremena (55:02) i Miluša Bošković (AK „Niskogorci” Herceg Novi) rezultatom 1:00:39.

vertikal kilometar-prokletije-08

 

Projekat „Promocija turističkih potencijala ruralnih krajeva Srbije kroz outdoor sportove” sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *