Suvi do gole kože

Zbog čega se desi da sve vaše vodo nepropusne stvari popuste kada vam je to najmanje nužno? Evo nekoliko saveta koji će vam pomoći da izaberete pravu opremu.

Prokisla jakna i cipele u kojima šljapka voda? Tako poznato, a posebno kada vas u prelaznim dobima „iznenadi” pljusak. Nekako baš tada u terenskim uslovima utvrdite da je vaša nova vodonepropusna jakna propustila, a da cipele tako dobro „dihtuju” da voda u njima nema gde da oteče… Nije li svako od nas bio u situaciji kada je „piš pauza” potpuno besmislena?

Kineski sindrom

Kabanica je za mnoge planinare nužno zlo. Klasični kišni mantil uglavnom je jednoslojni najlon ili inpregnirana tkanina preko koje se sliva kiša. Kao po običaju sve se, do poslednje kapi, preko vaših nogavica slije u cipele. Ljupki kineski modeli, osim što imaju očarajavući miris, odlično rade posao, ali su svi do jednog za jednokratnu upotrebu. Uvek ćete se prevariti i pokušati da stavite nešto u džep, da kabanicu zategnete preko ranca… A onda zbogom vodootpornosti! Pući će tamo gde je najtanje. Pored toga, tu je i stalni problem uparavanja, pa mnogi više vole da pokisnu nego da se zaznoje pod kabanicom. Više puta mi se desilo da odustanem od oblačenja kabanice kada pomislim na džaranje po rancu, navlačenje zgužvane plastike, zadržavanje kolone i obavezno znojenje već nakon pet minuta… Radije ću da pokisnem i rizikujem upalu pluća!

oprema-velika

Engleski sindrom

Verovali ili ne, tek, postoji fina i praktična gospoda koja na lake trekking ture ide sa kišobranom i, moram vam priznati, da je to veoma praktično. Kišobran se lako “upali”, ne treba se oblačiti i nameštati, a pokriva celu gornju polovinu tela. U uslovima lake kiše bez vetra, idealni su za lake staze, kada ne treba angažovati ruke. Ukoliko ste, kao ja, alergični na kabanice, možda nije loše da u rancu imate mali sklopivi kišobran i koristite ga u takvim prilikama. Neki su otišli i korak dalje! Upoznao sam i sasvim ozbiljne planinare koji svoje „umbrele” koriste kao štap za trekking. To su oni stari kišobrani sa dugim metalnim drškama, izuzetno jaki i otporni na pritisak. Međutim, u olujnim uslovima ovi praktičari lako postaju odlični kandidati za gromobrane, što, složićete se, nije baš prijatno.

oprema-03

Pantalone

Planinarske pantalone treba da budu čvrste, tople, lagane, udobne i da, kao i ostatak planinarske opreme, propuštaju vlagu prema spolja, ali ne i prema unutra. Postoje desetine vrste materijala od kojih se prave pantalone koje će po svim kriterijumima da zadovoljavaju vaše potrebe, a sve zavisi od vaših afiniteta. Po mišljenju većine ispitanih u anketi američkog časopisa „Outdoor”, idealne pantalone napravljene su od GORE-TEX®-a. To je moderan materijal koji se koristi u proizvodnji svih mogućih i nemogućih odevnih predmeta i outdoor materijala, od šatorskih krila, do raznih slojeva vreća za spavanje. Koriste ga svi proizvođači outdoor opreme, ali pod različitim nazivima – od gorteksa, gore texa do naziva koji nemaju nikakve veze ni sa „gore”, ni sa teksom. Ukratko, to je poliestersko i poliamidno vlakno 100% – dakle čista sintetika, što je čini do određene mere vodootpornom i vetropropusnom.

oprema-02

Cipele

Do sada smo već više puta pisali o obući i utvrdili koliko je važno da imate kvalitetne i vodootporne cipele. Ukoliko ih do sada niste nabavili, oktobar je poslednja šansa, jer dolazi „slinavo” vreme.

oprema-01Nauka o odeći za kišu

Dobra vest: tehnolozi tekstila razvili su napredne tehnika za testiranje membrana na vodopropusnost, to jest, utvrdili su stope po kojoj se vlažna isparenja kreću kroz tkaninu. To pomaže proizvođačima da mere i poboljšati performanse svojih materijala. Loša vest: Stručnjaci nikako ne mogu da se slože koja je od ovih tehnika najpouzdanija, pa kompanije koristerazne metode, a na deklaracijama ističu samo one koje njihov proizvod predstavljaju u najboljem svetlu. Ukratko, na deklaraciji svakog outdoor proizvoda imate gomilu skraćenica i brojeva, za koje ne znate šta znače. Evo kratkog pregleda osnovnih skraćenica, koje će vam pomoći tek da naslutite kojim je testovima podvrgnut materijal i koliko ćete biti zaštićeni ukoliko kupite dotični proizvod ukrašen brojkama i slovima.

>> MVT test (moisture vapor transfer/prenos vlažnih isparenja): Ovaj tekst utvđuje koliko vlage (znoja) prolazi kroz membranu u određenom vremenskom razdoblju. Veći broj – bolje performanse. Kako se to radi: materijal se stavi preko specijalne posudice sa zagrejanom vodom, a zatim se meri zapremina isparene vode.

>> RET test (resistance to evaporative transfer/otpornost na upijanje): Takođe poznat i kao „znojenje ringle”, ovim testom se meri koliko je tkanina otporna na propuštanje vlage ka unutra, odnosno koliko dugo tkanina može da zadržava vlagu pre nego što ona dođe do vaše kože. Manji broj – bolje performanse. Kako se to radi: tkanina je natopljena vodom, a zatim se stavlja na grejane, porozne metalne ploče (oponašaju ljudsku kožu). Meri se zapremina isparene vode.

>> DMPC test (dynamic moisture permeation cell/prodiranje vlage u različitim uslovima): Ovaj test meri kako se vlaga kreće kroz tkaninu na različitim nivoima vlažnosti. DMPC rezultati su u formi grafikona: Najbolji rezultati su vodoravne linije koje pokazuju doslednu propustljivost na svim nivoima vlage. Kako se to radi: Tkanina se pruža kroz komoru, u dve odvojene stanice, a u svakoj od njih je određen nivo vlage i pritisak. Meri se zapremina isparene vode na obe strane.

Vodo(ne)propusnosti

Premda su se kompanije dogovorile oko toga kako se meri vodootpornost (staklena cev sa vodom, koja obrazuje vodeni stub stavi se na jedan sloj tkanine i meri se vreme dok ne procuri sa druge strane), nikako ne mogu da se slože o tome šta je granica vodonepropustivosti. Na primer, “gore” tkanine imaju veoma visoke kriterijume za svoje proizvode i u testu sa vodenim stubom ne tolerišu ništa ispod neverovatnih 20.000 mm, ostale kompanije, poput Polarteca veruju da je taj nivo hidroizolacije preteran i da ide na uštrb prozračnosti. Kao rezultat toga, ova kompanija je izradila NeoShell koji je kategorizovan sa 10.000 mm.

TESTIR’O ZA VAS

K’o s reklame

kalinicObukao sam se k’o s reklame i izašao na prvi hladan i kišan oktobarski dan spreman da pokisnem do gole kože… Visoka planina i golem propuh!
Najzad našto konkretno za testiravanje i to full oprema koju ne moram da vratim u prodavnicu neotpakovanu. Dakle, mogu je „gaziti” do mile volje – što sam i učinio. Obukao sam se kao sa reklame, a po specifikaciji koju možete da vidite na stranici 52. Gornj sloj sve sam gorotex i sintetika od glave do pete. Jedina razlika u specifikaciji jesu pantalone – moj model je bio bez unutrašnjih kamašni, kako bih mogao da testiram i Crocodile Gaiter, kamašne koje su dobile prvu nagradu urednika Backpacker Magazina. Iskoristio san prvi hladniji oktobarski dan da kidnem u planinu i u surovim uslovima pod snegom prekrivenim Babinim zubom testiram svaki komadić opreme do sitnih crevaca. Prvo me je u podnožju dočekala kiša… Ona dosadna oktobarska kiša koja vas natapa do gaća. Ali ja sam imao opremu koja mi je obećavala bar četiri sata suvog drugog sloja. U skladu sa deklaracijama na proizvodima, očekivao sam 4+ sati, a dobio sam najmanje osam sati suve odeće. A onda je sinulo sunce… Trebalo je skinuti sve to sa sebe jer je počelo znojenje kada ne pomaže ni otkopčavanje, ni otvaranje bočnih rajfešlusa pod miškom. To je, međutim, bio manji problem. Na vrhu Babinog zuba je poslovično vetrovito, a tokom mog testiravanja, sve je dobilo i snežni pokrov od jeno 15 cm. Za razliku od planinara koji su krenuli sa vetrovkama i zimskim jakanama koje je oštar vetar seckao do kosti, ja sam se provodio. Ukratko: Sintetika ima smisla… Ako znate kako da je nosite i kada da je skinete…

Zoran Kalinić-hodač

Tekst: Moja planeta, Foto: SXC, Dremastime

Print Friendly, PDF & Email

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *