Šta? Štapovi!

Dugo sam se čudio ribolovcima koji imaju bezbroj vrsta štapova, a namena je samo jedna – da upecaju ribu. Onda sam saznao da su i ribolovcima smešni planinari, jer imaju više vrsta štapova, a namena je samo jedna – da im pomažu pri hodu… .

Kada sam počinjao svoju hodačku karijeru, likovi sa štapovima su mi uvek izgledali fensi i kao da znaju nešto što mi ostali (ljudi bez štapova) nismo znali. Vremenom sam utvrdio da je to tačno. Elem, manje su fensi, a više pametniji, a evo i zašto! Kada sam prvi put uzeo štapove u ruke, umalo nisam izbio oči što sebi, što ljudima okolo. Mlatarao sam njima kao pomahnitao, pokušavajući da ispitam sigurnost svakog kamička na koji sigurno neću stati. Međutim, već nakon pola sata „ušao sam u štos”, a posle nekoliko kilometara prestao sam naglas da sričem: „Leva noga – desna ruka, desna ruka – leva noga”. Ukratko: počeo sam, nekako nagonski, da hodam ispravno i bez opterećenja. Ubrzo sam uvideo sve prednosti štapova i tokom idućih godina sa štapovima sam bio kao palačinka i eurokrem. Imao sam sasvim obične štapove: dvodelne nordijce, sa dve crvene linije. Tada mi nije bila najjasnija razlika između „nordica” i „poljaka”, a da jeste sigurno bih ih pametnije koristio. Da ne bude sve savršeno, jednom prilikom sam se zadesio na pitomim serpentinama Jastrepca. Kiša je padala tog dana i na površini se stvorio fini film lepljivog blata. Ja, tada već iskusni planinar, diktirao sam laki tempo koloni planinara, ispitujući teren vrhovima štapova. I tada se dogodilo ono čega svaki ovisnik o štapovima nije svesan: svo moje znanje, tehnika, sigurnost… zavisili su od izdržljivosti štapova. Jedan pogrešan korak, previše poverenja u štapove i dogodilo se ono što niko očekuje. Na domak Mečjih stena, gde teren postaje prilično nagnut i divalj – okliznuo sam se, polomio oba štapa i završio sa licem u blatu… Pu, malera! Mnogi će reći da naš veliki prijatelj i neiscrpni predmet podsmeha – Bear Grylls – nikada nije tresnuo pljoštimice u blato jer nikada ne koristi štapove, ali svako „Zašto?” ima svoje „Shit happens”…

stapovi-velika

Štapovi: za i protiv

Mnogi planinari i alpinisti koriste teleskopske štapove prilikom uspona i silazaka s planine, jer tako smanjuju opterećenje kičme, kolena i zglobova. Načelno, treba upotrebljavati oba štapa, jednaka po visini, koje treba koristiti u smeru padanja tela. To znači da kada, na primer, idemo nizbrdo, štapovi apsorbuju našu težinu umesto naših zglobova, pre svega kolena. Stariji planinari i svi oni načeti modernim „bolestima sedenja”, ukoliko do sada nisu, obavezno treba da počnu da koriste štapove. Već nakon desetak-petanest minuta ući će u štos i može da im bude samo lakše. Sa druge strane, štapovi su obavezni kada se nose veliki tereti ili, pak, kad se hoda po padinama prekrivenim snegom, vlažnim terenima, preko prepreka (nikako u stenovitim usecima ili skučenim prostorima, gde možete da se spetljate i povredite) i u uslovima smanjene vidljivosti. Međutim, postoje i neke sitnice, koje sreću kvare! Naime, ukoliko nepravilno koristite štapove i ako je udaljenost između tela i štapa prevelika, napor se povećava. Vaši mišići, tetive i zglobovi trpe veće naprezanje, pa počinje saginjanje prema napred i hodanje postaje jako zamorno. Takođe, ukoliko dugo koristite štapove, može da se dogodi da počne da vas izdaje ravnoteža. Doslovce, vaš mozak se navikao da „hoda na četiri noge”. Ukratko: ako se navučete na štapove, nećete moći da hodate bez njih ili će sve vaše odluke zavisiti od nekoliko milimetara aluminijuma (ili ugljenika). Suština upotrebe štapova je da izbegnete naprezanje, pa poučen „rigoletom” sa Jasterpca ja koristim štapove isključivo prilikom dugih silazaka i na nepristupačnom terenu. Prilikom svih ostalih – normalnih situacija, štapovi su mi sklopljeni i vise na rancu.

stapovi 02

Pravilna upotreba štapova

Ukoliko na štapu nemate „rukavicu” sa patentom za brzo otključavanje, naučite da pravilno držite štapove, kako se ne biste povredili prilikom pada.

stapovi-01

Kakvi štapovi takvo i hodanje?

Štapovi za planinarenje nisu isti kao štapovi za nordijsko hodanje! Zvuči logično, ali kada treba navesti konkretnu razliku, naše znanje nekako zapinje… Načelno, „nordijci” su kompaktniji, imaju drugačiju dršku (više argonomsku) i malo su duži, dok su oni za planinarenje višedelni, visina im se može drastično smanjiti ili povećati (u zavisnosti od uspona), vrh im je sa metalnim ojačanjem, ali izmenjiv, da bi se mogli prilagoditi raznim terenima. Svaki planinarski štap je otporniji i jači u odnosu na „nordijca”, jer se od njega očekuje da posluži u raznim situacijama – kao oslonac, poluga, pa i kao cepin… Načelno, „poljak” uvek m ože da zameni „vikinga”, ali je obrnuto prosto nemoguće.

stapovi-03Štapovi za nordijsko hodanje

Opšte namene: Vežbe hodanja i fitnes
Teren: Uglavnom ravan ili blago zatlasan
Karakteristike: Laki štapovi, obično teleskopski – dvodelni ili trodelni. Svi noviji modeli imaju sistem za lako otpuštanje kaiša. Specijalno dizajnirane gume na vrhovima štapova su nagnute pod uglom za lakše odgurivanje. Većina ima i opruge za ublažavanje tvrde podloge
Tehnika: Koriste se pored tela u akciji guranja, što je odličan trening za više velikih grupa mišića na rukama, grudima i leđima. Korak se produžava i povećava rotacija kičmenog stuba Kada ih treba koristiti: Prilikom treninga, „nordiskih tura” ili lakih trekkinga
Kada ih ne treba koristiti: U ekstremnijim uslovima (kamenit, težak, nepregledan teren).

Štapovi za trekking

Opšta namena: Planinarenje
Teren: Raznovrstan
Karakteristike: Teleskopski, zvezdice i „soft topovi” su zamenljivi, pa mogu da se koriste na različitim terenima. Podesiva je i visina, u zavisnosti od visine i potreba trekkera. Većina ima automatsko otključavanje kaiševa
Tehnika: Povećavaju pokretljivost na različitim terenima (apsorbuju „tvrd” teren), povećavaju snagu i izdržljivost jer angažuju i velike mišiće na leđima (uzbrdo), pružaju podršku zglobovima, balansiraju ravnotežu i povećavaju agilnost (nizbrdo), nekada mogu da glume cepin, ali se ne preporučuje potpuno poverenje Kada ih treba koristiti: Tokom dugotajnog hodanja nizbrdo, prilikom nošenja velikog tereta, na klizavom terenu
Kada ih ne treba koristiti: U tesnacima kada njima možete da povredite sebe i druge, te u situacijama kada se 100% treba osloniti na njih. Prilikom „ravničarenja” – mišljenja su podeljena, ali, pošto mogu da izazovu „zavisnost”, treba ih „odmoriti”

TESTIR’O ZA VAS

Poštapalica

kalinicPostoji više tipova i vrsta, kako „poljaka”, tako i „nordijaca”. Cena zavisi od materijala, kvaliteta, marke. Ni jedan nećemo favorizovati…

Pošto je tema „štapovi” suviše uopštena i zahteva mnogo više slova, nego što je moj dragi urednik ovaj put predvideo za mene, reći ću vam samo ovo: nema dobrog štapa po ceni od deset evra. Imajte na umu da kupujete stvar koja bez problema može da vam služi godinama, a nekada vam može spasiti i život. Dakle, ne škrtarite, već pronađite pristojan karbonac sa masivnim gumenim ručkama i jakim kaišima. Ja, da budem iskren, uopšte ne volim štapove sa automatskim otkopčavanjem, ma koliko oni fensi izgledali. Jednostavno, mislim da je pri padu najjednostavnije samo ispustiti štap. Ako ga ispravno držite – savršeno ste bezbedni (osim ukoliko ne padate u provaliju!). Ukratko: Realna cena štapova je od 25 do 35 evra. Svi moji štapovi su u toj klasi i nakon godina korišćenja ništa im ne fali!

Zoran Kalinić-hodač

Tekst: Moja planeta, Foto: SXC, Dremastime

Print Friendly, PDF & Email

1 komentar

  1. Marko kaže:

    Sto se stapova tice, to je potrosan materijal. I ako sto ne treba kupovati one polovne, tako ne treba davati ni previse za njih jer u jednom trenutku cena prevazilazi kvalitet i tu je samo da odere kupca, kao i vecina planinarske robe sa naduvanim cenama. Iz dugogodisnjeg planinarskog iskustva uvek se radije opredeljujem za aluminijum jer se za razliku od karbona nece slomiti pri padu, vec saviti, pa u teskim situacijama i tako savijen, moze vas podrzati i spasiti vam zivot, dok karbon puca na dva dela kao grisina(ako vec do takve situacije dodje). Tako da 20-25evra za par teleskopskih, aluminijumskih stapova iz tri dela(da ne budu cetiri jer je sa cetiri materijal tanji), na zavrrtanje radi lakseg odrzavanja i trajace makar tri/cetiri god.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *