U planinu se ide opremljen odgovarajućom garderobom, obućom, naročito opremom koja štiti od dejstva sunca, vetra i kiše i ostalih atmosferskih dejstava, kao i ostalom opremom koja zavisi od karaktera planine, staze, godišnjeg doba i raznih drugih faktora.
Odgovarajuća garderoba i oprema su bitan faktor za uspešno planinarenje. Potrebno je da ova oprema na adekvatan način da ispuni zahteve funkcionalnosti, jednostavnosti, lakoće, izdržljosti i zaštite, ujedno otpornosti na ekstrmne uslove (vlaga, led, vetar, stena, niske temperature i tako dalje).
Planinarska garderoba i oprema je u osnovi ista i samo delimično različita, zavisno od godišnjeg doba. Tako na visinama iznad 3.000 m uvek je praktično potrebna zimska oprema. I kada je lepo vreme, na planinu se ide adekvatno opremljen. Kada odlučite da se počnete opremati i baviti ovom aktivnošću, treba poći od najbitnijeg, od planinarskih cipela, ranca i zaštite od kiše, dok se ostalo polako nabavlja, zavisno od mogućnosti. Sve ostalo je ustvari stvar iskustva stečenog kroz duži boravak u planini i učenja od starijih planinara, sa kojima se prvobitno obavezno mora kretati. Ozbiljnije planinarenje, penjanje visokih planina, posebno u zimskim i drugim ekstremnim uslovima, podrazumeva ne samo adekvatnu kompletnu opremu, već i prethodno sticanje potrebnih znanja, da ne govorimo o alpinizmu, gde je to naročito izraženo. Dobra oprema ne znači da u planini nećete biti izloženi raznim opasnostima, koje ćete smanjiti odgovarajućim stečenim znanjima.
Vrste opreme
Oprema se deli na ličnu ili pojedinačnu, zajedničku i tehničku opremu. Dobro je imati adekvatnu opremu, ali i znati je koristiti, biti upoznat sa njenim svojstvima i ograničenjima, što podrazumeva adekvatno ponašanje u planini, prilagođeno datim uslovima. U planinarsku opremu spadaju: ranac, gojzerice sa odgovarajućim čarapama ojačanim na prstima i peti, adekvatne pantalone, jakna sa kapuljačom, aktivni veš, duks, kapa i rukavice, uključujući rezervne, naočare, na većim visinama glečerke, maska za lice, čeona lampa, vreća za spavanje, šator, podmetač, primus, cepin, dereze (klasične ili univerzalne, poluautomatske ili automatske), šlem, štapovi, astro folija, penjački pojas, prusici, karabineri, gurtne, osmica ili u novije vreme puž, uže, uređaji za orjentaciju, signalizaciju i komunikaciju, dok se u alpinizmu koristi i brojna druga tehnička oprema, kao što su klinovi, boltovi, spitovi, penjalica ili žimar, leptir, zaglavci, bajla, i tako dalje, nije moguće svu opremu pobrojati.
Planinarski ranac koji mora biti pogodne veličine, zavisno od ture, jednodnevne ili višednevne, u koji staju potrebne stvari, ali da nije ni preglomazan. Gornja kapa ranca će omogućiti držanje stvari koje trebaju u toku hoda, kao i par omanjih džepova, jer veći džepovi stvaraju širinu ranca i to na stazi može smetati, biti čak opasno, zbog kačenja stena pokraj kojih se krećete. Pakovanje stvari u rancu se vrši tako da znamo gde se šta nalazi i šta je potrebno u toku hoda, na dnu je lakša oprema, a teža je u sredini i bliže leđima, jer je tako lakše nošenje i smanjuje se opasnost zanošenja kod poklizavanja. Na višednevnim turama, kao i ekspedicijama naročito, nose se transportni i penjački odnosno dnevni ranac, a na ostalim akcijama u pravilu se može isprazniti veći ranac i deo stvari ostaviti u šatoru, odnosno planinarskom domu, ako za to ima uslova, pa ka vrhu nositi samo potrebne stvari. Cipele su u pravilu gojzerice poznatih proizvođača ove opreme, sa odgovarajućim đonom (vibram đon), koji nije glatak niti suviše mekan. Bitno je da obuća ima membranu, naročito ako je namenjena za zimske uslove.
Šniranje cipela bolje je da počinje bliže prstima, što omogućava adekvatno pritezanje, a završetak veza mora biti iznad skočnog zgloba, koji se tako štiti od iskretanja. Na licu obuće treba da bude što manje štepova, jer tu najpre popusti. Uzima se broj ili pola broja više nego što se inače nose cipele, a više puta se pažljivo proba sa tanjim i debljim čarapama. Obuća mora biti dovoljno zategnuta, ali ne previše, da ne bi prekinula normalnu cirkulaciju. Cipele treba redovno održavati, ali ne mazati u debelim namazima koji šire pore kože i deformišu je, pa čak utiču na propuštanje vlage, već to treba činiti u tankim namazima koji se dobro utljaju, veče pred akciju. Sada se prizvode odgovarajući sprejovi i drugi zaštitni materijali koji obuću efikano štite.
Planinarska garderoba se nabavlja u specijalizovanim prodavnicama, a da dobra garderoba štiti od nevremena i omogućava da se više dana i sa manje presvlaka opstane u planini. Garderoba u osnovi ima bar tri sloja, prvo je aktivni veš koji skuplja znoj i izbacuje ga na površinu tog sloja, gde se brzo suši, a ta garderoba znoj ne upija. Drugi sloj je topli deo, duks recimo, a treći sloj šiti od kiše i vetra. Funkcionalnost kvalitetnih lakih materijala i ujedno dobra zaštita su zahtevi koji ova garderoba ostvaruje. Ispostavilo se da su kvalitetni polipropilenski sintetički materijali, rađeni za ovakve namene, bolji od pamuka recimo, jer uz dobru klimatizaciju omogućavaju lako sušenje znoja koji izbacuju na površinu, a tu su i srebrne niti koje imaju antibakterijsko dejstvo. Rolka i duks, uz odgovarajuću jaknu sa kapuljačom, neizbežni su, naročito na niskim temperaturama.
Pamuk u klasičnim obradama nije podesan, jer za razliku od aktivnog veša upija znoj i dugo zadržati vlažnost, što stvara osećaj hladnoće. Nekada se smatralo da je vuna najbolja toplotni izolator, ali su sada u opticaju polar materijali, a za zaštitu od kiše goreteks materijali. Vodootporno-dišući materijali treba da reše zahtev balansa vodootpornosti i disanja materijala. Uz zahtev vodotpornosti spolja, vlaga mora da se isparava i sa unutrašnje strane, inače će organizam koji se napreže i znoji odmah biti u problemu. Lice materijala planinarske garderobe je obično od poliestera i ugrađene membrane ili od impregnirajućeg premaza. Membrana ima malene rupice koje ne dozvoljavaju prolaz tečnosti spolja, ali koje ujedno omogućavaju isparanje vode. Neki materijali imaju dve membrane, jednu koja vrši funkciju vodonepropustivosti i drugu koja diše, na koji način se zadržava odgovarajuća temperatura tela, čuvanjem temperature i ujedno delimičnim oslobođenjem viška temperature usled fizičkog naprezanja.
U zimskim uslovima bitan je kvalitetan duks, te jakna sa kapuljačom, kapa i rukavice, odnosno garderoba koja uspešno štiti od vetra, kiše, kao i hladnoće, čuvajući telesnu toplinu u dodiru sa hladnom okolinom, jer je to uloga garderobe a ne stvaranje topline, što može izgledati manje iskusnom. Zato treba obratiti pažnju, kako se odeća zatvara oko šaka i pojasa, kao i da je glavni odevni element za hladnoću od debljeg poroznog materijala, jer vazduh koji se nađe u njemu vrši važnu funkciju. Višeslojnost garderobe je, dakle, pravilo. Garderoba mora biti uz telo, ali ne suviše, ujedno lagana, da omogući slobodno kretanje u svim pravcima. Košulja je dobro da se reskopčava, da se ne mora skidati preko glave. Kapa zimi mora štititi čelo i uši, a pantalone moraju da budu uhvaćene gojzericama i kamašnama. Vunene čarape ne smeju ići direktno na kožu, bar ne kod dužeg i napornog hodanja, jer će izazavati alergiju i zapalenje na koži.
Višelojnost garderobe omogućava skidanje kod zagrejavanja na usponu, kao i oblačenje na zastojima, na grebenima i vrhovima, kada se oseti vetar i hladnoća. Ako se kod penjanja blagovremeno ne skine gornji sloj, već dođe do preznojavanja u čitavoj garderobi, kada se izađe na greben i oseti udar vetra, on će probiti organizam koji će se naći u šoku i neće biti mogućnosti da se dodatnim oblačenjem stanje izmeni. Blagovremeno skidanje i ponovno oblačenje gornjeg sloja, pa tako naizmenično, mora postati rutinska stvar. Bolje je imati više tanjih slojeva kvalitetne garderobe, nego par debljih slojeva. Gornji sloj mora biti tanja kvalitetna jakna što štiti od kiše i naročito udara vetra, sprečava prodiranje hladnoće i održava toplinu donjeg sloja, ujedno omogućavajući disanje organizma, a ovakva garderoba se prepoznaje po svojim zaštitnim znacima.
Tehnička oprema
Zimi i uopšte u snežnim uslovima, naročito kada je sneg zamrznut, a to će u pravilu biti kod nas posle januara, na visokim planinama i strminama treba obavezno nositi cepin, a nekada će trebati i dereze. Penjanje visokih planina u ekspedicijama, penjanje ferata i drugih zahtevnih staza i vrhova zahteva posebna znanja i posebnu tehničku opremu, o čemu se osnovna saznanja stiču na planinarskim kursevima, u klubovima i od iskusnih planinara, a potom u akcijama gde se stiče potrebno praktično iskustvo.
Tekst: Tomica Delibašić, Foto: Tomica Delibašić, Dremastime